Definitivna faza CBAM-a pretvorila je nacionalne faktore emisija za električnu energiju u direktan komercijalni trošak za izvoz električne energije sa Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Pri trenutnim cenama sertifikata, taj trošak je dovoljno visok da premaši vidljivu veleprodajnu cenovnu razliku na svim glavnim izvoznim koridorima sa visokim emisijama ugljenika.
Prosečna cena CBAM sertifikata u drugom kvartalu 2026. godine iznosila je 75,28 €/tCO₂, gotovo nepromenjeno u odnosu na 75,36 €/tCO₂ u prvom kvartalu. Kratkoročna volatilnost je, međutim, smanjena, pri čemu su se dnevne aukcijske cene kretale između 70,60 i 80,43 €/tCO₂, u poređenju sa znatno širim rasponom tokom prvog kvartala.
Kada se prosečna kvartalna cena sertifikata primeni na nacionalne podrazumevane emisione faktore, dobijaju se procenjeni troškovi CBAM-a od 86,42 €/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 €/MWh za Srbiju, 74,08 €/MWh za Kosovo, 73,70 €/MWh za Crnu Goru i 66,77 €/MWh za Severnu Makedoniju. Podrazumevani emisioni faktor Albanije iznosio je nula, zbog čega je njen procenjeni trošak CBAM-a iznosio 0 €/MWh.
Poređenje sa veleprodajnim cenovnim razlikama je izrazito. Prosečni diskont Srbije u odnosu na Mađarsku iznosio je svega oko 12,9 €/MWh, što je znatno manje od procenjenog troška od 78,37 €/MWh prema nacionalnom podrazumevanom faktoru. Diskont Crne Gore u odnosu na Italiju iznosio je približno 27,2 €/MWh, u poređenju sa troškom prema podrazumevanom faktoru od gotovo 74 €/MWh. Severna Makedonija trgovala je gotovo po paritetu sa Grčkom, ali je istovremeno imala procenjeni trošak CBAM-a od skoro 67 €/MWh.
Ovi podaci pokazuju zašto jednostavna arbitraža na tržištu dan-unapred nije dovoljna da podrži izvoz koji se u potpunosti obračunava prema nacionalnim podrazumevanim emisionim faktorima. Komercijalne transakcije stoga moraju da se oslanjaju na kombinaciju satnih cenovnih vrhunaca, ugovornih pozicija, tranzitne potražnje, očekivanja regulatornih promena ili mogućnosti korišćenja stvarnih ugrađenih emisionih vrednosti.
Pristup zasnovan na nacionalnim faktorima predstavlja posebno značajan izazov za projekte obnovljivih izvora energije. Vetrogenerator, hidroelektrana ili solarna elektrana u Srbiji ili Crnoj Gori mogu imati gotovo nulte operativne emisije, ali njihova električna energija i dalje može biti obračunata na osnovu nacionalnog emisionog faktora na koji snažno utiče proizvodnja iz lignita, osim ako nisu u potpunosti ispunjeni uslovi za korišćenje stvarnih emisionih vrednosti. Proizvođač je na taj način komercijalno izložen ugljeničnom intenzitetu šireg nacionalnog elektroenergetskog sistema, a ne samo emisionom profilu svoje elektrane.
Albanija predstavlja suprotan primer. Njena pretežno hidroenergetska proizvodnja nastavila je da podržava izvoz u Grčku uprkos cenovnoj razlici od svega 1,6 €/MWh. Nulti podrazumevani faktor omogućio je albanskoj električnoj energiji da ostane konkurentna čak i kada je konvencionalna veleprodajna arbitraža bila gotovo nepostojeća. Nasuprot tome, izvoz Severne Makedonije u Grčku pao je 78%, dok je izvoz Grčke u suprotnom smeru povećan za oko 70%.
Rezultat je formiranje regionalnog tržišta električne energije sa dve ravni. Elektroenergetski sistemi sa niskim emisijama ugljenika mogu zadržati pristup kupcima u EU čak i pri relativno malim cenovnim razlikama, dok sistemi sa visokim emisijama zahtevaju izuzetno velike cenovne premije, proverljivu proizvodnju sa niskim emisijama ili neki drugi komercijalni podsticaj kako bi izvoz bio opravdan.
Uticaj se proteže i van postojeće trgovine električnom energijom. Nacionalni emisioni faktori sve više utiču na projektovane prihode novih projekata obnovljivih izvora, vrednost prekograničnih PPA ugovora i spremnost kreditora da finansiraju izloženost tržišnim cenama. Projekat čiji se osnovni finansijski scenario zasniva na pristupu cenama na tržištima Mađarske ili Italije mogao bi da pretrpi značajno smanjenje očekivanih prihoda ukoliko taj pristup zavisi od sistema verifikacije koji još nije u potpunosti operativan.
Odredbe CBAM-a koje se odnose na električnu energiju stoga sve više funkcionišu poput prekogranične naknade na emisije ugljenika za električnu energiju čije poreklo i emisioni profil nisu adekvatno dokumentovani. Trošak ne zavisi samo od tehnologije kojom je električna energija proizvedena. On zavisi i od toga da li ugovorni, merni i verifikacioni lanac može da dokaže identitet i emisioni profil te proizvodnje tokom čitavog procesa izvoza.
