Troškovi uvoza električne energije u Bosnu i Hercegovinu naglo su porasli jer pad proizvodnje iz uglja i hidroelektrana smanjuje višak električne energije koji je ovu zemlju ranije činio jednim od pouzdanijih izvoznika u jugoistočnoj Evropi.
Uvoz električne energije prošle godine koštao je približno 322 miliona evra, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz je i dalje bio veći i iznosio oko 444 miliona evra, pa je zemlja u vrednosnom smislu ostala neto izvoznik, ali se razlika značajno smanjila.
Pogoršanje se ogleda u celom proizvodnom portfelju. Proizvodnja iz termoelektrana pala je 7% u 2025. godini, dok je proizvodnja hidroelektrana smanjena 8%.
Dostupnost goriva postaje dodatno ograničenje. Proizvodnja mrkog uglja pala je 29,6%, dok je proizvodnja lignita smanjena 19,4%, čime se dodatno povećava pritisak na zastareli termoenergetski kompleks koji se već suočava sa operativnim problemima u rudnicima i proizvodnim jedinicama.
Noviji podaci Federacije Bosne i Hercegovine pokazuju malo poboljšanje. Neto proizvodnja električne energije pala je 6,3% međugodišnje, na 462 GWh u julu 2026. godine, dok je proizvodnja iz termoelektrana smanjena na 273 GWh, sa 300 GWh.
Slabljenje bilansa proizvodnje povećalo je i pritisak na cene električne energije za krajnje potrošače. Domaćinstvima koja snabdeva EPBiH tarife su povećane 10% od avgusta 2024. godine, nakon čega je usledilo još jedno prosečno povećanje od 6,85% u septembru 2025. godine.
Ukoliko se proizvodnja ne oporavi, Bosna i Hercegovina bi mogla postati sve zavisnija od uvoza upravo u trenutku kada elektroprivrede moraju da obezbede značajan kapital za održavanje rudnika, obnovu zastarelih proizvodnih kapaciteta i zamenu postojećih postrojenja.
Takav zaokret predstavljao bi strukturnu promenu za tržište koje se istorijski oslanjalo na domaću proizvodnju iz uglja i hidroelektrana kako bi zadržalo značajnu izvoznu poziciju u regionu.
