Tržište nafte i evropskog gasa krajem jula više je reagovalo na diplomatske poruke, vojne procene rizika i izveštaje o pomorskom saobraćaju nego na uobičajene pokazatelje ponude i tražnje. Svaki signal da bi moglo doći do ponovnog otvaranja Ormuškog moreuza uklanjao je deo geopolitičke premije iz cena. Svaki novi napad ili incident gotovo odmah je vraćao taj rizik na tržište.
Cena nafte Brent tokom eskalacije sukoba premašila je 100 dolara po barelu, pre nego što je pala za više od 9%, na oko 88 dolara po barelu, kada je izgledalo da su Sjedinjene Američke Države i Iran privremeno obustavili vojne operacije. Pad cena nije bio posledica naglog povećanja proizvodnje ili velikog pada potrošnje. Tržište je jednostavno počelo da uračunava mogućnost brže normalizacije pomorskog transporta u Persijskom zalivu.
Takva procena pokazala se kratkoročnom. Cena sirove nafte ponovo je porasla iznad 92 dolara po barelu nakon novih udara, raketnih napada i incidenata sa brodovima u blizini Ormuškog moreuza i Crvenog mora. Istovremeno, komercijalne zalihe sirove nafte u SAD smanjene su za 7,2 miliona barela, dok je iz američkih Strateških rezervi povučeno dodatnih 3,8 miliona barela. Do trenutka objavljivanja nedeljnog izveštaja, cena Brenta iznosila je 89,58 dolara po barelu, dok se WTI trgovao na nivou od 83,98 dolara po barelu.
Kretanje cena pokazalo je tržište podeljeno između uticaja geopolitičkih vesti i stvarnih fizičkih ograničenja u snabdevanju. Diplomatske informacije mogu za nekoliko minuta izazvati snažnu korekciju na finansijskim tržištima, ali ponovno uspostavljanje pomorskih ruta, uklanjanje zastoja tankera, obnova osiguranja transporta i normalizacija isporuka rafinerijama zahtevaju mnogo više vremena. Saobraćaj kroz Ormuški moreuz ostao je ozbiljno ograničen, dok je promet nafte i naftnih derivata kroz koridor Bab el Mandeb smanjen sa oko 5,5 miliona barela dnevno u junu na 2,6 miliona barela dnevno u julu.
Tržište gasa pokazalo je još veću osetljivost na geopolitičke događaje. Evropski referentni terminski ugovori pali su za čak 11% kada je izgledalo da pregovori napreduju, ali su se brzo oporavili nakon nastavka borbi i odluke Katara da zadrži režim više sile (force majeure). Za razliku od sirove nafte, LNG se ne može jednostavno preusmeriti bez raspoloživih kapaciteta za utečnjavanje, transport brodovima i regasifikaciju. Čak i ako se pomorske rute ponovo otvore, potpuna obnova ugovorenih isporuka zavisiće od dostupnosti brodova, rada terminala i spremnosti izvoznika da nastave redovno utovarivanje.
Terminski ugovor za evropski TTF gas sa isporukom narednog meseca iznosio je 59,785 evra/MWh, što odgovara približno 19,96 dolara/MMBtu, dok je azijski JKM referentni indeks bio na nivou od 21,375 dolara/MMBtu. Ta razlika u ceni dala je izvoznicima komercijalni motiv da, kada su uslovi transporta dozvoljavali, usmere LNG terete ka Aziji. Nasuprot tome, cena gasa na američkom Henry Hub tržištu ostala je znatno niža, na samo 2,77 dolara/MMBtu, što pokazuje razliku između dobro snabdevenog američkog domaćeg tržišta gasa i ograničenog globalnog LNG tržišta.
Za trgovce naftom očekuje se da će kratkoročni raspon cena ostati neuobičajeno širok. Pouzdan dogovor o prolasku brodova mogao bi da smanji neposrednu ratnu premiju, ali bi cene i dalje odražavale niske strateške zalihe i zategnuto tržište derivata. Delimičan pristup pomorskim rutama stvorio bi nestabilan scenario u kojem bi se isporuke postepeno obnavljale, dok bi troškovi osiguranja i bezbednosti ostali povišeni. Novo zatvaranje ključnih pravaca ponovo bi usmerilo pažnju na nedostatak sirovina za rafinerije, moguće korišćenje strateških rezervi i pad potražnje.
TTF tržište nosi izraženiji rizik u oba pravca. Evropa se približava periodu pripreme za zimsku sezonu skladištenja gasa sa nedovoljnim nivoom zaliha i pojačanom konkurencijom iz Azije. Nekoliko dodatnih LNG isporuka može poboljšati raspoloženje na tržištu, ali neće značajno obnoviti skladišne kapacitete. Zbog toga će cene gasa morati da sačekaju ili stabilizaciju izvoza ili značajnije smanjenje evropske potražnje kako bi se uklonila trenutna premija rizika.
Ključni faktor za tržište više nije ton diplomatskih pregovora, već stvarni obim nafte i LNG-a koji fizički prolazi kroz Ormuški moreuz. Dok se ti tokovi ne normalizuju, geopolitički rizik će ostati jedan od glavnih pokretača cena na globalnim energetskim tržištima.
