Tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi započelo je novu trgovačku nedelju snažnim oporavkom cena za naredni dan, preokrenuvši slabost zabeleženu tokom vikenda, kako se potražnja oporavljala, a proizvodnja iz obnovljivih izvora slabila. Rast je bio široko rasprostranjen širom regiona, ali najizraženiji u južnim i istočnim balkanskim tržištima, gde strukturna zategnutost i dalje dominira kratkoročnim formiranjem cena.
Bazne dnevne cene za naredni dan porasle su na 71,24 €/MWh u Srbiji, čime je SEEPEX postao najskuplje tržište u regionu, a odmah iza su Grčka sa 70,35 €/MWh i Albanija sa 70,29 €/MWh. Crna Gora je iznosila 64,99 €/MWh, dok su Bugarska i Rumunija porasle na 62,08 €/MWh i 60,35 €/MWh. Nasuprot tome, centralnoevropski referentni region ostao je znatno jeftiniji, sa Mađarskom na 47,25 €/MWh, Hrvatskom na 36,04 €/MWh i Slovenijom na svega 29,16 €/MWh, što ukazuje na trajnu razliku između severa i juga u cenovnoj dinamici.
Obim rasta bio je podjednako izražen. Grčka je skočila za +39,2%, Bugarska za +30,9%, Srbija za +29,5%, a Rumunija za +29,2%, potvrđujući da je zatezanje sistema bilo sistemsko širom Balkanskog basena. Mađarska je takođe zabeležila rast, ali blaži, od +13,0%, što dodatno učvršćuje njenu ulogu relativnog cenovnog dna u regionu.
U osnovi cenovnog kretanja nalazi se jasno pogoršanje regionalnog bilansa električne energije. Ukupna potrošnja porasla je na 28.701 MW, što je povećanje od 1.377 MW, dok je ukupna proizvodnja naglo pala na 25.292 MW, odnosno za 2.694 MW manje. Ovaj rastući deficit primorao je sistem na veće oslanjanje na uvoz, pri čemu su ukupni neto uvozi porasli na 2.592 MW (+561 MW), dok su glavni dotoci iz Austrije i Slovačke dostigli 3.210 MW (+554 MW).
Zatezanje je prvenstveno uzrokovano istovremenim padom više izvora proizvodnje. Proizvodnja iz vetra pala je za 855 MW, solarna za 430 MW, a hidro za 354 MW, dok je i termo proizvodnja oslabila — ugalj za 253 MW, a gas za 178 MW. Ovakav široko rasprostranjen pad ponude, uz oporavak potražnje, stvorio je uslove za brzo prilagođavanje cena na tržištu za naredni dan.
Obnovljivi izvori imali su posebno važnu ulogu. Prognozirana solarna proizvodnja pala je na 1.842 MW, dok je vetar smanjen na 3.502 MW, čime je iz sistema uklonjen značajan deo jeftine proizvodnje. U regionu gde su cene veoma osetljive na promene marginalne ponude, naročito tokom prelaznih sezona, ovaj pad se odmah odrazio na rast cena.
Pozicija Srbije na vrhu regionalne cenovne krive posebno je značajna. Sa 71,24 €/MWh, SEEPEX je trgovao gotovo 24 €/MWh iznad Mađarske, što naglašava strukturnu zategnutost srpskog i šireg južnog balkanskog tržišta. Podaci o prekograničnim tokovima potvrđuju da je Srbija snažno integrisana u regionalno balansiranje — uvozi iz Mađarske i Rumunije, dok istovremeno izvozi ka susednim sistemima poput Kosova. U periodima zatezanja, ovakva pozicija po pravilu povećava volatilnost cena.
Dinamika spread-ova dodatno potvrđuje regionalnu segmentaciju. Spread između Mađarske i Nemačke smanjen je na 44,21 €/MWh (-6 €/MWh), što ukazuje na određenu konvergenciju sa zapadnoevropskim cenama. Međutim, spread između Mađarske i Grčke značajno je porastao na -23,10 €/MWh, odražavajući znatno zategnutije uslove u južnom Balkanu. Ova divergencija i dalje definiše trgovinske prilike u regionu — Mađarska kao relativno likvidno i jeftinije čvorište, dok Grčka i Srbija predstavljaju tržišta sa višim marginalnim cenama.
Forward tržišta pokazala su umereniju reakciju. Mađarski bazni forwardi blago su porasli: nedelja 15 na 99,50 €/MWh, nedelja 16 na 114,50 €/MWh, maj 2026 na 97,50 €/MWh, i kalendarska 2026 na 113,50 €/MWh. Spreadovi prema Mađarskoj ostali su povišeni, naročito u kratkom roku — 23,00 €/MWh za nedelju 15 i 17,50 €/MWh za nedelju 16, pre nego što su se smanjili na 14,00 €/MWh za maj i ponovo proširili na 21,00 €/MWh za kalendarski strip.
Tržišta goriva nisu bila glavni pokretač dnevnog skoka. Austrijski gas (CEGH) ostao je stabilan na 52,06 €/MWh, grčki gas na 51 €/MWh, dok je karbon (EUA Dec-26) iznosio 71,06 €/t, bez značajnih promena. Terminske cene uglja blago su porasle na 119 €/t za maj 2026 i 124,5 €/t za Q3 2026, ali nedostatak većih promena ukazuje da je skok cena prvenstveno posledica kratkoročnih tržišnih faktora, a ne šireg repricing-a u energetskom kompleksu.
Intraday profili cena na ključnim berzama dodatno potvrđuju volatilno okruženje. Mađarske cene nastavile su da beleže negativne vrednosti u periodima niske potrošnje, sa minimumima do -171,6 €/MWh, dok su vršne cene ostale iznad 180 €/MWh, što pokazuje sve veći intraday spread usled varijabilnosti obnovljivih izvora. Slični obrasci vidljivi su u Rumuniji, Grčkoj i Sloveniji.
Širi makro kontekst ostaje podržavajući za volatilnost. Evropske cene gasa nedavno su porasle iznad 600 $/1.000 m³, prvi put u više od dve godine, pod uticajem geopolitičkih tenzija i rizika u LNG snabdevanju. Istovremeno, ograničenja u mreži širom Evrope otežavaju integraciju novih kapaciteta iz obnovljivih izvora, pri čemu se više od 120 GW planiranih projekata suočava sa problemima priključenja.
U ovom kontekstu, trenutni oporavak cena ne treba tumačiti kao održiv bikovski trend, već kao odraz strukturne ranjivosti regionalnog energetskog balansa. SEE tržište ostaje snažno zavisno od uvoza i osetljivo na promene u proizvodnji iz obnovljivih izvora, naročito tokom prelaznih vremenskih perioda.
Kratkoročni signali za trgovanje ostaju jasni. Premija u Srbiji, Grčkoj i Albaniji ukazuje na nastavak zategnutosti u južnom Balkanu, dok Mađarska i Slovenija zadržavaju ulogu relativno slabijih tržišta. Sve dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora volatilna, a zavisnost od uvoza visoka, regionalni spreadovi će verovatno ostati široki, nudeći prilike za arbitražu i strategije zasnovane na zagušenjima.
Ključna varijabla u narednim sesijama biće razvoj proizvodnje iz vetra i sunca. Oporavak obnovljivih izvora doveo bi do smanjenja spreadova i ublažavanja cena, posebno u južnim tržištima. Nasuprot tome, nastavak slabosti u obnovljivim izvorima uz stabilnu ili rastuću potražnju održao bi pritisak na rast cena i zadržao SEE tržišta strukturno zategnutijim u odnosu na centralnu Evropu.
