Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi zategla su se u 27. nedelji, dok se severozapadna Evropa kretala u suprotnom smeru, stvarajući jasnu regionalnu podelu. Divergenciju su pokrenuli rast potražnje za električnom energijom, slabija proizvodnja iz vetra, sunca i hidroelektrana, veća proizvodnja iz termoelektrana i snažnije oslanjanje na prekogranični uvoz na više tržišta JIE.
Potrošnja električne energije u JIE porasla je 2,1% na nedeljnom nivou na 18,80 TWh, sa 18,41 TWh. Turska je zabeležila najveći apsolutni rast, uz povećanje potrošnje od 448 GWh na 7,73 TWh. Potrošnja u Grčkoj porasla je 8,0%, dok su Rumunija i Hrvatska zabeležile rast od 7,3% i 2,9%, čime je dodatno pojačan pritisak na regionalni bilans električne energije.
Rast potražnje poklopio se sa padom proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora. Regionalna proizvodnja električne energije iz vetra i sunca smanjena je 3,3% na 4,15 TWh, pri čemu je proizvodnja iz vetra pala 5,1%, a iz solarnih elektrana 1,8%. Turska je zabeležila najveći pad, od 22,0%, dok je i Grčka registrovala značajno smanjenje, jer je slabija proizvodnja iz vetra nadjačala rast solarne proizvodnje.
Proizvodnja hidroelektrana takođe je oslabila širom regiona. Hidroproizvodnja u JIE smanjena je 3,4%, sa 3,53 TWh na 3,41 TWh. Najveći pad zabeležen je u Bugarskoj, dok je proizvodnja dodatno smanjena u Italiji, Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji. Iako su Hrvatska i Grčka ostvarile rast hidroproizvodnje, ta povećanja nisu bila dovoljna da nadoknade širi regionalni pad.
Zategnutiji odnos između ponude i potražnje delimično je ublažen značajnim rastom proizvodnje iz termoelektrana. Regionalna termo proizvodnja porasla je 6,5%, sa 6,44 TWh na 6,86 TWh. Proizvodnja iz lignita i uglja povećana je 11,6%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla 3,3%. Time je dodatno ojačana uloga dispečabilne proizvodnje u formiranju regionalnih cena i povećana osetljivost tržišta na troškove goriva, raspoloživost elektrana i kretanja na tržištu gasa.
Uticaj na cene električne energije bio je vidljiv širom regiona. Rumunija je zabeležila najvišu prosečnu cenu od 164,31 EUR/MWh, ispred Mađarske sa 162,04 EUR/MWh, Hrvatske sa 142,57 EUR/MWh, Srbije sa 139,93 EUR/MWh, Italije sa 134,85 EUR/MWh, Bugarske sa 114,61 EUR/MWh i Grčke sa 112,81 EUR/MWh. Turska je ostala najjeftinije praćeno tržište JIE sa 47,36 EUR/MWh, uprkos snažnom procentualnom rastu u odnosu na prethodnu nedelju.
Severozapadna Evropa se, međutim, kretala u suprotnom smeru. Francuska, Iberijsko poluostrvo, Nemačka, Belgija, Švajcarska, Slovačka, Poljska, Holandija i Austrija zabeležile su nedeljni pad cena, uz podršku hladnijeg vremena nakon toplotnog talasa krajem juna i snažnije proizvodnje iz vetra. To ukazuje da rast cena električne energije u JIE nije bio deo šireg evropskog trenda, već rezultat zasebnog regionalnog zatezanja tržišta.
Prekogranični tokovi električne energije dodatno su potvrdili regionalnu podelu. Neto uvoz u JIE povećan je 28,2% na 1,25 TWh, pri čemu je uvoz Mađarske skočio 157,9% na 202 GWh, a Rumunije porastao 44,8% na 194 GWh. Srbija je takođe povećala neto uvoz sa 7 GWh na 90 GWh. Grčka, Bugarska i Turska ostale su neto izvoznici, iako su njihovi izvozni bilansi tokom nedelje smanjeni.
Uslovi na tržištu gasa pružili su dodatnu podršku regionalnim cenama električne energije. TTF fjučersi prosečno su iznosili 43,59 EUR/MWh, što predstavlja rast od 5,5% na nedeljnom nivou, dok su se cene do kraja nedelje kretale iznad 45 EUR/MWh. Popunjenost evropskih skladišta gasa procenjena je na oko 48%, dok je tržište i dalje bilo osetljivo na tokove LNG-a, rizike povezane sa Ormuskim moreuzom i normalizaciju proizvodnje u Kataru.
Za Market Trends Group, ključni prioritet je utvrditi da li će se faktori zatezanja iz 27. nedelje nastaviti. Održavanje visokih temperatura, slaba proizvodnja iz vetra, niska hidroproizvodnja, stabilne cene gasa i rast uvoza u Mađarsku, Rumuniju i Srbiju podržali bi dalji rast snage tržišta električne energije u JIE. Nasuprot tome, niže temperature, oporavak proizvodnje iz vetra, poboljšanje hidroloških uslova, pad cena gasa ili bolja raspoloživost domaćih termo kapaciteta mogli bi oslabiti trenutni bikovski signal.
JIE bi stoga trebalo posmatrati kao zasebnu zonu zatezanja tržišta, odvojenu od severozapadne Evrope. Rumunija, Mađarska i Srbija trenutno predstavljaju glavne tačke pritiska, dok cene gasa, proizvodnja iz vetra, hidroproizvodnja i prekogranični uvoz ostaju najvažniji indikatori ranog upozorenja za regionalno tržište električne energije.
