Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi ušla su 15. maja 2026. godine u izrazito divergentnu strukturu cena, pri čemu su tržišta Centralne Evrope ostala strukturno iznad nivoa od 110 €/MWh, dok su delovi Zapadnog Balkana doživeli snažan pad cena usled slabije regionalne tražnje, manje zavisnosti od uvoza i poboljšanih hidroloških uslova.
Najvažniji tržišni signal tog dana bilo je ekstremno razdvajanje između SEEPEX i šireg regionalnog kompleksa povezanog sa HUPX. Srpske dnevne unapred cene pale su na 65,79 €/MWh, što predstavlja pad od skoro 49,5 €/MWh u odnosu na prethodni dan, čime je Srbija postala tržište sa najnižom cenom u regionu, i to ubedljivo. Crna Gora pratila je sa cenom od 93,41 €/MWh, dok je Severna Makedonija trgovala na nivou od 83,18 €/MWh, a Albanija na 90,11 €/MWh. Nasuprot tome, Slovenija, Hrvatska, Rumunija i Mađarska ostale su čvrsto povezane u rasponu od približno 117–120 €/MWh.
Ova fragmentacija cena odražava privremeno, ali značajno strukturno razilaženje u regionalnim elektroenergetskim bilansima. Srbija je profitirala od znatno snažnije domaće proizvodnje i manje zavisnosti od uvoza, dok su severna i centralno povezana tržišta ostala izložena jačoj povezanosti sa italijanskim i centralnoevropskim cenama. Izveštaj pokazuje da je ukupan regionalni uvoz pao na svega 167 MW, što je skoro 950 MW manje u odnosu na prethodni dan, ukazujući na značajno smanjenje potrebe za eksternim balansiranjem širom regiona Jugoistočne Evrope.
Struktura proizvodnog miksa objašnjava veliki deo ovog pomeranja. Regionalna hidroproizvodnja ostala je snažna na nivou od 6.404 MW, čineći oko 24% ukupnog energetskog miksa, dok je proizvodnja iz uglja porasla na 4.876 MW, a proizvodnja iz gasnih elektrana na 3.736 MW. Istovremeno, proizvodnja energije iz vetra pala je za skoro 1.800 MW na dnevnom nivou, spustivši se na svega 1.897 MW.
U normalnim okolnostima, tako oštar pad proizvodnje iz vetra podržao bi više cene širom tržišta Jugoistočne Evrope. Međutim, kombinacija jače hidrološke raspoloživosti, smanjenog uvoza i slabije tražnje neutralisala je gubitak vetroproizvodnje. Regionalna potrošnja porasla je umereno na 28.694 MW, ali je ostala pod kontrolom unutar postojećeg termo-hidro energetskog miksa.
Srpsko tržište pokazalo je najjasniji primer lokalnog balansnog pritiska koji je nadjačao regionalnu konvergenciju cena. Satne cene na SEEPEX ostale su značajno diskontovane tokom većeg dela dana, sa minimalnom cenom od svega 30 €/MWh, dok su maksimalne vrednosti dostigle samo 121,1 €/MWh. Spread između Srbije i HUPX dramatično se proširio, stvarajući jedan od najsnažnijih arbitražnih signala viđenih poslednjih nedelja duž balkanskog energetskog koridora.
Podaci o prekograničnim komercijalnim tokovima takođe su potvrdili trajnu izvoznu orijentaciju nekoliko tržišta Jugoistočne Evrope ka susednim deficitarnim sistemima. Mađarska je zadržala snažan izvoz prema Hrvatskoj i Austriji, dok je Rumunija intenzivno izvozila prema Mađarskoj. Grčka je ostala strukturno zavisna od uvoza iz Bugarske, pri čemu su prosečni komercijalni tokovi iz Bugarske ka Grčkoj tokom prethodnih sedam dana dostizali približno 987 MW baznog opterećenja.
Još jedan važan faktor ostala je snaga italijanskih cena električne energije. Italija trgovala je na nivou od 136,36 €/MWh, zadržavajući poziciju tržišta sa najvišim cenama u posmatranom regionu. Ovo je nastavilo da podržava severozapadna tržišta Jugoistočne Evrope, poput Slovenije i Hrvatske, kroz dinamiku povezanih tokova i izvoznu ekonomiku prema italijanskom sistemu.
Terminska tržišta ostala su relativno stabilna uprkos oštroj volatilnosti na spot tržištu. Mađarski nedeljni baseload ugovori trgovali su se oko 117 €/MWh, dok su kalendarski ugovori za 2026. godinu ostali iznad 112 €/MWh. Cene EUA ugljeničnih jedinica ostale su visoke, na oko 75 €/t, dok se gas na CEGH tržištu trgovao blizu 49 €/MWh. To ukazuje da trgovci i dalje posmatraju trenutnu slabost cena u Srbiji i delovima Balkana kao privremenu, a ne strukturnu pojavu.
Osnovni termoenergetski sistem regiona i dalje ostaje aktivan. Aktivirani kapaciteti termoelektrana širom regiona ostali su visoki tokom cele sedmice, dok su se hidrološki uslovi na Dunavu značajno poboljšali, podržavajući fleksibilnost hidrodispečinga. Ova kombinacija postaje sve važnija za balansiranje rastućeg udela obnovljivih izvora energije na tržištima Jugoistočne Evrope, posebno dok solarna proizvodnja nastavlja ubrzano da raste u Mađarskoj, Rumuniji, Grčkoj i Srbiji.
Iz strukturne tržišne perspektive, podaci još jednom naglašavaju rastuću fragmentaciju cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi nakon uvođenja tržišnih struktura sposobnih za negativne cene početkom 2026. godine. Iako region postaje sve fizički povezaniji, lokalni viškovi obnovljive energije, hidrološka promenljivost i uska grla u prenosnoj mreži stvaraju sve šire privremene cenovne dislokacije između susednih tržišta.
To je posebno važno za developere baterijskih skladišta energije, prekogranične trgovce i industrijske kupce električne energije. Razlika između Srbije sa cenom od 65,79 €/MWh i Italije sa 136,36 €/MWh predstavlja unutaregionalni diferencijal veći od 70 €/MWh tokom samo jedne trgovačke sesije. Takvi spreadovi značajno poboljšavaju ekonomiku prekograničnih balansnih kapaciteta, skladišne arbitraže i fleksibilnog upravljanja industrijskom potrošnjom.
Investicione i infrastrukturne vesti iz regiona dodatno su potvrdile ubrzanu izgradnju obnovljivih izvora energije i mrežne infrastrukture. Rumunski vetroprojekat Green Breeze od 99 MW ušao je u završnu fazu puštanja u pogon, dok Turska nastavlja širenje kapaciteta vetroenergije i podzemnih skladišta gasa.
Istovremeno, Elektroprivreda Srbije (EPS) prijavila je kvartalni profit od 129 miliona evra, podržan boljom hidrologijom, većom proizvodnjom uglja i smanjenjem nivoa duga. Ova kombinacija dodatno potvrđuje značaj postojećih termo-hidro sistema u stabilizaciji tržišta Jugoistočne Evrope tokom perioda volatilnosti obnovljivih izvora energije.
Dnevni podaci ukazuju na tržište koje sve više oblikuju kratkoročne oscilacije obnovljive proizvodnje, hidrološki uslovi i fragmentacija izazvana zagušenjima mreže, umesto isključivo logike cena goriva. Sve veće razilaženje između lokalnih balkanskih cena i centralnoevropskih tržišta postaje jedna od ključnih strukturnih karakteristika trgovine električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi tokom 2026. godine.
