Jun je pružio jedan od najjasnijih pokazatelja do sada da se tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi udaljava od tradicionalnog modela zasnovanog prvenstveno na troškovima goriva. Tokom druge polovine meseca, cene prirodnog gasa značajno su pale, pri čemu je CEGH gas pojeftinio sa 49,35 €/MWh na 43,06 €/MWh, dok su cene gasa u Grčkoj smanjene sa 46,14 €/MWh na 41,37 €/MWh. Međutim, cene električne energije kretale su se u suprotnom smeru. Mađarski HUPX porastao je na 149,01 €/MWh, što predstavlja rast od 48,7 €/MWh u odnosu na prvu polovinu juna, dok je rumunski OPCOM dostigao 146,80 €/MWh, uz povećanje od 47,6 €/MWh. Sličan trend zabeležen je i u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji, gde su CROPEX dostigao 136,67 €/MWh, BSP Slovenija 134,33 €/MWh, a SEEPEX 114,87 €/MWh.
Glavna tržišna poruka je jasna: niže cene gasa više nisu bile dominantan faktor koji određuje cenu električne energije. Umesto toga, tržište je počelo da vrednuje uticaj viših temperatura, povećane potražnje za hlađenjem, ograničene fleksibilnosti sistema i sve izraženijeg nedostatka energije tokom večernjih sati. Rast cena u junu pokazao je da formiranje cena električne energije sve više zavisi od ukupnog stanja elektroenergetskog sistema, a manje samo od troškova goriva.
Prvi ključni pokretač rasta cena bio je rast potrošnje električne energije. Prosečna potrošnja u regionu HU+SEE povećala se na 31.414 MW u drugoj polovini juna, u odnosu na 28.054 MW tokom prve polovine meseca, što predstavlja povećanje od 3.360 MW. Istovremeno, prosečne temperature u regionu HU+SEE bez Grčke porasle su sa 20,3°C na 25,5°C. Više temperature dovele su do povećane upotrebe klima-uređaja, posebno tokom večernjih sati kada solarna proizvodnja opada, a potreba za fleksibilnim izvorima energije raste.
Podaci o proizvodnji otkrivaju važan tržišni trend: region nije imao opšti nedostatak proizvodnih kapaciteta, već nedostatak fleksibilnih kapaciteta koji mogu biti dostupni u ključnim satima. Proizvodnja iz gasnih elektrana povećana je za 1.177 MW, proizvodnja iz uglja porasla je za 476 MW, nuklearna proizvodnja povećana je za 922 MW, proizvodnja iz vetra povećana je za 841 MW, dok je solarna proizvodnja porasla za 894 MW. Hidroproizvodnja je, međutim, blago smanjena za 130 MW.
Ovakva kombinacija pokazuje promenu uloge obnovljivih izvora energije na tržištu. Solarne elektrane nastavile su da obaraju dnevne cene električne energije, ali su istovremeno povećale potrebu za brzim povećanjem proizvodnje tokom večernjih sati, kada solarna proizvodnja naglo opada. Vetroenergija je obezbedila dodatnu količinu električne energije, ali se njena proizvodnja nije uvek poklapala sa periodima najveće potražnje. Hidroenergija je ostala ključni balansni resurs, ali raspoloživi kapaciteti nisu bili dovoljni da u potpunosti eliminišu potrebu za dodatnom fleksibilnošću sistema.
Najvažniji tržišni signal iz juna bila je zato sve veća razlika između viška energije tokom podneva i nedostatka fleksibilnosti tokom večeri. Tržišta poput Mađarske, Rumunije, Hrvatske i Slovenije zabeležila su značajne cenovne premije u kasnim satima, što pokazuje da vrednost električne energije sve više zavisi od trenutka kada je dostupna, a ne samo od ukupne količine proizvodnje. Mađarska je postala glavno referentno tržište za nestašicu energije u regionu zbog kombinacije snažnog rasta potrošnje, zavisnosti od uvoza, ograničenja u radu nuklearne elektrane Paks usled problema sa hlađenjem i nedovoljne fleksibilnosti tokom perioda najvećeg opterećenja.
Za učesnike na tržištu, jun je pokazao da tradicionalni pokazatelji zasnovani samo na cenama gasa više nisu dovoljni za razumevanje tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Potrebna je sveobuhvatnija analiza koja uključuje vremenske prilike, raspoloživost nuklearnih elektrana, hidrološke uslove, profile solarne proizvodnje, prekogranične prenosne kapacitete i raspoložive balansne resurse. Mesec je pokazao da pad cena gasa može istovremeno da se odvija zajedno sa rastom cena električne energije ukoliko rast potražnje premaši dostupnost fleksibilnih izvora.
Za investitore, tržišni signal iz juna dodatno potvrđuje rastući značaj baterijskih skladišta, reverzibilnih hidroelektrana, fleksibilne proizvodnje i upravljanja potrošnjom. Samostalni solarni projekti sve više su izloženi pritisku niskih cena tokom podnevnih sati, dok hibridni projekti solarnih elektrana sa baterijama, vetroelektrane kombinovane sa balansnim rešenjima i industrijski ugovori o kupovini električne energije (PPA) sa fleksibilnim mehanizmima potrošnje nude snažniju dugoročnu vrednost.
Jun nije predstavljao kontradikciju između jeftinijeg gasa i skuplje električne energije. Bio je jasan pokazatelj da Jugoistočna Evropa ulazi u novu fazu razvoja tržišta, u kojoj fleksibilnost, kapacitet mreže i sposobnost brzog reagovanja na promene u elektroenergetskom sistemu postaju najvredniji resursi energetskog sektora.
