Jugoistočna Evropa ušla je u jul sa povišenim cenama električne energije, zategnutijim rezervama u elektroenergetskom sistemu i osetljivijom ravnotežom između tržišta gasa i električne energije nakon izazovne poslednje nedelje juna. Podaci iz 26. nedelje ukazali su na rastući pritisak na regionalne elektroenergetske sisteme, pri čemu je potražnja za električnom energijom povećana za 12,7% na 18,41 TWh, termo proizvodnja je porasla za 24,7%, dok je proizvodnja iz hidroelektrana smanjena za 2,8%. Kao rezultat toga, većina veleprodajnih tržišta električne energije u regionu zabeležila je nedeljne prosečne cene iznad 100 €/MWh, dok su dnevna tržišta na početku jula pokazala dodatni rastući pritisak, sa cenama od 169,11 €/MWh u Grčkoj do 235,17 €/MWh u Mađarskoj 1. jula.
Ovakvi tržišni uslovi predstavljaju izazovan početak jula. Region je u mesec ušao neposredno nakon dužeg toplotnog talasa koji je značajno podigao veleprodajne cene električne energije u Mađarskoj, Rumuniji, Italiji i Hrvatskoj. Srbija se suočila sa zategnutijim tržišnim uslovima i prešla iz pozicije neto izvoznika električne energije u marginalnog uvoznika, dok je Grčka zadržala relativno niže cene uprkos rastu potražnje i većoj potrebi za uvozom. Bugarska je nastavila da podržava regionalno snabdevanje kao neto izvoznik, iako je smanjenje hidro proizvodnje ograničilo deo njene fleksibilnosti. Svi ovi faktori ukazuju da jugoistočna Evropa ulazi u jul sa već prisutnim višestrukim pritiscima na strani ponude.
Temperatura ostaje najneposredniji tržišni rizik. Potrošnja električne energije za potrebe hlađenja postala je dominantan kratkoročni faktor koji utiče na veleprodajne cene širom regiona. Novi toplotni talasi mogli bi brzo da povećaju potrošnju električne energije na velikim tržištima kao što su Italija, Grčka, Hrvatska, Srbija, Mađarska i Rumunija. 26. nedelja pokazala je da regionalna potražnja može porasti dvocifrenim stopama u samo jednoj nedelji, što zahteva značajno veću angažovanost termo kapaciteta i dodatno povećava pritisak na cene električne energije tokom vršnih sati.
Struktura proizvodnih kapaciteta predstavlja još jedan važan izvor neizvesnosti. Termoelektrane su obezbedile veliki deo dodatne fleksibilnosti potrebne za balansiranje sistema tokom poslednje nedelje juna, pri čemu je povećana i proizvodnja iz gasnih elektrana i iz elektrana na ugalj i lignit. Zbog toga će cene električne energije tokom jula verovatno ostati veoma osetljive na raspoloživost proizvodnih kapaciteta, troškove goriva, cene emisijskih jedinica ugljen-dioksida i operativna ograničenja. Raspoloživost hidroenergije takođe će imati ključnu ulogu. Slabija hidro proizvodnja u Bugarskoj ili Turskoj mogla bi dodatno zategnuti regionalno snabdevanje, dok bi bolja hidrološka situacija u Srbiji, Hrvatskoj ili Grčkoj mogla ublažiti lokalni cenovni pritisak.
Prirodni gas ostaje još jedan ključni tržišni rizik. Iako su se cene prirodnog gasa na TTF tržištu blago smanjile tokom 26. nedelje, evropska skladišta gasa ostala su značajno ispod sezonskog proseka, sa popunjenošću od 48,3% 27. juna, čime je zadržana osnovna premija rizika na tržištima gasa i električne energije. Produženi period visokih temperatura povećao bi potrošnju gasa za proizvodnju električne energije i otežao ponovno punjenje skladišta pred zimsku sezonu. U takvim uslovima, veleprodajne cene električne energije mogu nastaviti da rastu čak i bez značajnijeg povećanja cena gasa, jednostavno zato što su gasne elektrane češće potrebne za balansiranje sistema.
Promene u satnom profilu cena električne energije takođe zahtevaju sve veću pažnju. Večernji skokovi cena postali su jedno od najvažnijih obeležja trenutnih tržišnih uslova. Iako solarna proizvodnja nastavlja da snižava cene tokom dnevnih sati, ona ne može da pokrije potražnju nakon zalaska sunca bez dovoljne količine baterijskog skladištenja ili drugih fleksibilnih resursa. Zbog toga trgovci, snabdevači električnom energijom i industrijski potrošači treba da očekuju da će najveća volatilnost cena ostati koncentrisana tokom večernjih vršnih perioda, posebno kada proizvodnja iz vetra oslabi ili kada prekogranični kapaciteti prenosa budu ograničeni.
Jul se zato oblikuje kao mesec u kojem će aktivno upravljanje rizicima imati veću vrednost od pasivnih strategija nabavke električne energije. Tradicionalna kupovina bazne energije i potpuna izloženost promptnom tržištu postaju manje efikasne u uslovima sve veće volatilnosti. Komercijalna vrednost se sve više pomera ka fleksibilnoj proizvodnji, baterijskom skladištenju energije, upravljanju potražnjom, optimizaciji prekograničnih tokova i nabavci verifikovane električne energije iz obnovljivih izvora. Prve nedelje leta već su pokazale da cene električne energije u jugoistočnoj Evropi ne određuju samo visoke temperature, već i dostupnost fleksibilnih resursa i rastući troškovi održavanja ravnoteže između proizvodnje i potrošnje iz sata u sat.
