Tržište električne energije u Turskoj ostalo je izrazito odvojeno od evropskog formiranja cena tokom 24. nedelje. Prosečna veleprodajna cena iznosila je svega 22,85 €/MWh, znatno ispod ostatka raspona u Jugoistočnoj Evropi. Sledeće najniže tržište, Srbija, imala je prosečnu cenu od 78,22 €/MWh, dok je Italija bila na 123,17 €/MWh.
Turski cenovni diskont nije bio posledica slabe potražnje. Naprotiv, potrošnja je porasla za 3,8%, na 6,74 TWh, što predstavlja jedan od najvećih apsolutnih nedeljnih rasta u regionu. Ključ objašnjenja leži u strukturi proizvodnje.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora varijabilnog tipa porasla je za 67,1%, pri čemu je vetroenergija zabeležila rast od čak 105,9%. Ovaj snažan oporavak proizvodnje iz vetra pomogao je da se cene električne energije zadrže na niskom nivou, uprkos rastu potrošnje.
Istovremeno, hidroproizvodnja je naglo opala za 229 GWh (8,6%), ali je Turska taj deficit nadoknadila uglavnom kroz ugalj, a ne kroz gas. Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 260,6 GWh (21,3%), dok je proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena za 20,8%. Time je gas ređe ulazio u marginalno formiranje cene, što je dodatno učvrstilo nizak cenovni nivo.
Tržište je istovremeno ojačalo svoj izvozni bilans, sa rastom neto izvoza od 53,1%. Veća proizvodnja iz obnovljivih izvora i niske domaće cene povećale su izvoznu dostupnost, ali strukturna tržišna odvojenost i ograničenja interkonekcija i dalje sprečavaju potpuno približavanje evropskim cenama.
Za Jugoistočnu Evropu, pozicija Turske predstavlja i priliku i ograničenje. Jeftina turska električna energija može da podrži regionalno snabdevanje kada su izvozni pravci dostupni, ali tržište ne funkcioniše kao potpuno integrisana evropska zona. Razlike u cenama mogu opstati čak i kada su susedna evropska tržišta značajno skuplja.
Podaci iz 24. nedelje potvrđuju da je Turska strukturno odvojeno tržište električne energije. Ona kombinuje veliku potrošnju, snažan rast obnovljivih izvora, fleksibilan ugalj i znatno niže veleprodajne cene. Takva struktura je čini komercijalno važnom, ali samo delimično povezanom sa cenovnom logikom koja dominira u Italiji i ostatku Jugoistočne Evrope.
