Termoenergetski miks Jugoistočne Evrope u 34. nedelji vidljivo se pomerio ka uglju i lignitu, što predstavlja još jedan pokazatelj da visoke cene prirodnog gasa menjaju kratkoročnu ekonomiku konvencionalne proizvodnje električne energije.
Ukupna proizvodnja električne energije iz termoelektrana na posmatranim tržištima smanjena je za 13,07% u odnosu na 30. nedelju, sa 7.294,50 GWh na 6.341,11 GWh. Pad je bio koncentrisan u proizvodnji iz gasnih elektrana, koja je smanjena za 30,32%, na 2.718,16 GWh. Istovremeno je proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i lignit povećana za 6,76%.
Pravac ovog kretanja je značajan. Evropskim referentnim gasnim fjučersima TTF tokom cele nedelje trgovalo se iznad 60 evra/MWh, dok je cena 21. avgusta dostigla 65,87 evra/MWh. Pri ovakvim nivoima cena goriva, proizvodnja električne energije iz gasa postaje sve skuplja, čime se poboljšava relativna kratkoročna konkurentnost drugih termoenergetskih tehnologija tamo gde su njihovi kapaciteti i dalje raspoloživi.
Ovakvo kretanje, međutim, ne predstavlja ujednačen povratak uglja u celom regionu. Podaci za 34. nedelju pre ukazuju na to da su postojeća postrojenja na čvrsta goriva ponovo dobila deo svoje kratkoročne konkurentske prednosti kako je gas poskupeo. Izveštaj eksplicitno ukazuje na pomeranje sa proizvodnje iz gasnih elektrana ka uglju i lignitu, iako povećanje proizvodnje iz čvrstih goriva nije bilo dovoljno da nadoknadi ukupan pad termoenergetske proizvodnje.
Kretanja su se značajno razlikovala između pojedinačnih tržišta. Proizvodnja iz termoelektrana u Rumuniji povećana je za 45,86%, u Mađarskoj za čak 149,48%, u Srbiji za 12,45%, Hrvatskoj za 19,30%, a Grčkoj za 7,45%. Turska je zabeležila pad od 26,16%, dok je termoenergetska proizvodnja u Italiji smanjena za 12,90%. Rast u Mađarskoj uglavnom je bio posledica veće proizvodnje iz gasnih elektrana, što pokazuje da specifična ograničenja proizvodnih kapaciteta u pojedinačnim zemljama mogu nadjačati širi regionalni trend.
Za učesnike na tržištu električne energije ovo je značajno jer struktura termoenergetskog miksa određuje kako granične troškove proizvodnje, tako i sposobnost sistema da odgovori na promenljivu proizvodnju iz obnovljivih izvora energije. Ako se skupa proizvodnja iz gasa sve više potiskuje ugljem tokom uobičajenih sati, gasne elektrane mogu biti koncentrisane u periodima sa najvećom tržišnom vrednošću. To može dodatno povećati razliku između cena električne energije u različitim delovima dana.
34. nedelja zato ukazuje na sve izraženiju segmentaciju termoenergetskog miksa. Ugalj i lignit mogu ponovo povećati svoj tržišni udeo kada cene gasa dovoljno porastu, dok gas zadržava vrednost kao fleksibilan izvor proizvodnje tokom perioda nestašice ili zategnutih uslova na tržištu.
Podaci, međutim, ne ukazuju na strukturni dugoročni zaokret u energetskoj tranziciji. Oni pokazuju da kratkoročna ekonomika tržišta električne energije ostaje veoma osetljiva na relativne cene goriva. Kada gas dovoljno poskupi, postojeći kapaciteti na ugalj i lignit mogu veoma brzo ponovo dobiti značaj u dispečiranju proizvodnje.
