Hrvatski operator naftovoda JANAF i mađarska kompanija MOL Grupa formalizovali su ugovor po principu „uzmi ili plati“ (take-or-pay) kojim je obuhvaćen transport 2,05 miliona tona sirove nafte tokom 2026. godine. Sporazum centralnoevropskim rafinerijama obezbeđuje ugovorenu alternativu sve neizvesnijoj ruti preko naftovoda Družba.
Ugovor se primenjuje od 1. januara do 31. decembra 2026. godine. Prema modelu „uzmi ili plati“, MOL je obavezan da plati rezervisani kapacitet naftovoda čak i u slučaju da transportuje manju količinu od ugovorene. Ovakva struktura JANAF-u omogućava veću sigurnost prihoda, dok MOL-u obezbeđuje pristup infrastrukturi koja povezuje jadransku obalu sa njegovim sistemom za preradu nafte.
Sporazum dolazi nakon dugotrajnog neslaganja oko tarifa za transport i tehničkih kapaciteta. MOL je tvrdio da su naknade JANAF-a previsoke i dovodio u pitanje sposobnost hrvatskog sistema da pouzdano obezbedi količine potrebne njegovim rafinerijama. JANAF je, sa druge strane, isticao da je njegova metodologija obračuna tarifa transparentna, zasnovana na udaljenosti transporta i jednako primenjena na sve korisnike, uz niže jedinične troškove za veće rezervacije kapaciteta.
Spor je dobio dodatni strateški značaj jer su ograničenja Ukrajine na tranzit ruske sirove nafte oslabila pouzdanost snabdevanja putem naftovoda Družba. Jadranska ruta, koja počinje na terminalu Omišalj na ostrvu Krk, zbog toga je postala sve važniji koridor za diverzifikaciju snabdevanja Mađarske i Slovačke.
Komercijalni sporazum, međutim, ne uklanja osnovne političke nesuglasice. Mađarski zvaničnici optuživali su Hrvatsku da koristi regionalnu nesigurnost u snabdevanju kako bi nametnula visoke tranzitne naknade, dok je Zagreb odbacio takve tvrdnje i predstavio tarife JANAF-a kao uobičajene tržišne cene za sistem koji zahteva održavanje, skladištenje i ulaganja u kapacitete.
Za JANAF, ugovor povećava iskorišćenost transportnog sistema i smanjuje rizik od nedovoljno korišćene infrastrukture. Prihodi po modelu „uzmi ili plati“ mogu podržati održavanje i eventualna proširenja sistema, ali će buduće investicije zavisiti od toga da li će se centralnoevropske rafinerije dugoročno opredeliti za jadransku rutu i nakon smanjenja trenutnih geopolitičkih rizika.
MOL mora da uskladi vrednost sigurnijeg i diversifikovanog snabdevanja sa višim logističkim troškovima uvoza sirove nafte preko Mediterana. Rafinerije projektovane za preradu ruske sirove nafte takođe mogu zahtevati mešanje različitih vrsta nafte, tehnička prilagođavanja i promene u strukturi proizvodnje kada koriste alternativne sirovine.
Ovaj sporazum zato predstavlja više od obične rezervacije kapaciteta naftovoda. On je deo šire promene vrednovanja energetske bezbednosti centralne Evrope, gde redundantnost sistema i pristup izvorima snabdevanja koji nisu povezani sa Rusijom imaju direktnu komercijalnu cenu. Pregovaračka pozicija JANAF-a je ojačana jer jadranska ruta više nije samo rezervna opcija, već postaje deo ključne infrastrukture koja podržava rad rafinerija u Mađarskoj i Slovačkoj.
