Srbija je i tokom 2025. godine ostala neto uvoznik električne energije, pri čemu je vrednost uvezene električne energije povećana za 30,3% u odnosu na prethodnu godinu, znatno brže od rasta izvoza koji je iznosio 19,6%.
Električna energija činila je 2% ukupnog robnog uvoza Srbije, u poređenju sa 1,7% u 2024. godini. Udeo električne energije u izvozu takođe je povećan, sa 2,2% na 2,5%, što pokazuje da je prekogranična trgovina električnom energijom rasla u oba smera, iako se ukupna neto pozicija pogoršala.
Bosna i Hercegovina bila je najveći izvor uvoza električne energije za Srbiju, sa vrednošću nabavke od 206,7 miliona evra. Na drugom mestu bila je Hrvatska sa 144,9 miliona evra, dok je vrednost uvoza iz Rumunije dostigla 134 miliona evra.
Rumunija je istovremeno bila najveće izvozno tržište za srpsku električnu energiju, sa kupovinom vrednom 315,5 miliona evra. Severna Makedonija je iz Srbije uvezla električnu energiju u vrednosti od 124,7 miliona evra.
Istovremeno prisustvo značajnog uvoza i izvoza pokazuje sve izraženiju tržišnu prirodu srpskog elektroenergetskog bilansa. Električna energija može biti uvezena tokom havarija, perioda niske hidrološke proizvodnje ili sati visoke potrošnje, dok se izvoz ostvaruje kada domaća proizvodnja premašuje potrošnju ili kada regionalne cenovne razlike stvaraju profitabilne mogućnosti za trgovinu.
Ipak, ovi podaci potvrđuju strukturnu promenu u odnosu na raniju poziciju Srbije kao redovnog neto izvoznika električne energije. Zastarele termoelektrane na lignit, promenljiva hidrološka proizvodnja, rast potrošnje i periodi smanjene raspoloživosti proizvodnih kapaciteta u okviru Elektroprivrede Srbije (EPS) povećali su zavisnost od spoljnog snabdevanja.
Vrednosti trgovine same po sebi ne prikazuju potpunu fizičku ravnotežu sistema, jer godišnji troškovi zavise od perioda u kojima se električna energija kupuje i prodaje. Uvoz koncentrisan tokom skupih zimskih ili večernjih perioda može dovesti do finansijskog deficita čak i kada su godišnje količine uvoza i izvoza približno izjednačene. Izvoz tokom perioda nižih cena i visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora može donositi značajno manju zaradu po megavat-satu.
Ovaj vremenski rizik postaće još značajniji kako Srbija bude povećavala kapacitete iz vetra i sunca. Nova proizvodnja iz obnovljivih izvora može poboljšati godišnji energetski bilans, ali bez skladištenja energije i fleksibilnih proizvodnih kapaciteta neće u potpunosti eliminisati potrebu za uvozom tokom vršnih sati. Jačanje prenosne mreže, razvoj reverzibilnih hidroelektrana, baterijskih sistema i snažnije regionalne interkonekcije biće ključni za to koliko će obnovljiva proizvodnja moći da zameni skupe nabavke električne energije.
Rast uvoza električne energije od 30,3% zato nije samo statistički pokazatelj trgovine, već i signal o finansijskom opterećenju EPS-a, kao i pokazatelj ekonomske vrednosti unapređenja raspoloživosti domaćih elektrana, hidroenergetske fleksibilnosti i sposobnosti elektroenergetskog sistema za balansiranje.
