Većina tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi zabeležila je pad cena 12. avgusta, pošto su znatno više prognoze proizvodnje iz vetra i sunca poboljšale regionalni bilans ponude i potražnje i prebacile Mađarsku i SEE iz neto uvoznika u malu poziciju neto izvoznika. Cene električne energije za isporuku narednog dana pale su na većini tržišta u regionu i u Mađarskoj, pod uticajem veće proizvodnje iz obnovljivih izvora i nešto slabije potražnje.
Bazni ugovor na mađarskoj berzi HUPX zatvoren je na 144,89 evra/MWh, što je za 6,50 evra/MWh manje nego u prethodnoj sesiji. Cena u Rumuniji pala je za 11,60 evra, na 137,91 evro/MWh, dok je u Bugarskoj smanjena za 21,10 evra, na 125,58 evra/MWh. Srbija je zabeležila najveći pad, od 36,30 evra, na 113,61 evro/MWh.
Grčka je ostala najjeftinije tržište među zemljama jugoistočne Evrope, sa cenom od 104,46 evra/MWh, što je pad od 11,30 evra. Slovenija i Hrvatska ostale su blizu Mađarske, sa cenama od 145,07 evra/MWh i 144,53 evra/MWh. Crna Gora je zabeležila cenu od 141,50 evra/MWh, dok je Severna Makedonija dostigla 139,47 evra/MWh.
Albanija je bila jedino tržište jugoistočne Evrope koje je zabeležilo značajniji rast, pri čemu je cena povećana za 6,60 evra, na 156,43 evra/MWh. Italija je ostala najskuplje susedno tržište, sa cenom od 176,07 evra/MWh, uprkos padu od 5,10 evra.
Nemačka je krenula suprotnim smerom, pa je njena cena električne energije za dan unapred porasla za 28 evra, na 138,40 evra/MWh. Time je premija Mađarske u odnosu na Nemačku značajno smanjena, na 6,49 evra/MWh, sa oko 41 evro/MWh dan ranije. Mađarska je trgovala 40,43 evra/MWh iznad Grčke, 19,30 evra/MWh iznad Bugarske i 31,27 evra/MWh iznad Srbije.
Glavni faktor koji je vršio pritisak na cene naniže bio je veliki rast prognozirane proizvodnje iz obnovljivih izvora. Očekivana solarna proizvodnja u Mađarskoj i jugoistočnoj Evropi povećana je za 1.731 MW, na 8.904 MW, dok je proizvodnja iz vetra porasla za 1.193 MW, na 3.825 MW. Ukupna proizvodnja iz vetra i sunca tako je trebalo da dostigne 12.729 MW, što je za 2.924 MW više nego prethodnog dana.
Prognozirana potrošnja električne energije u regionu iznosila je 33.615 MW, što je za 250 MW manje na dnevnom nivou. Najveći deo pada odnosio se na Mađarsku, gde je potražnja smanjena za 453 MW, na 4.610 MW. Potrošnja je u Rumuniji i Bugarskoj zajedno povećana za 407 MW, a u Grčkoj za 23 MW, dok su Slovenija i Hrvatska zajedno zabeležile pad od 265 MW.
Snažniji bilans obnovljivih izvora značajno je promenio prekogranične tokove električne energije. Mađarska i SEE prešli su sa neto uvoza od 1.786 MW u utorak na neto izvoz od 214 MW u sredu, što predstavlja promenu od 2.000 MW. Uvoz iz Austrije i Slovačke smanjen je za 1.793 MW, na 1.089 MW, dok je izvoz prema Italiji povećan za 237 MW, na oko 1.302 MW.
Podaci po zemljama pokazuju da je Grčka bila najveći neto izvoznik, sa 1.763 MW, a slede Bugarska sa 1.155 MW. Mađarska je ostala najveći uvoznik, sa 1.468 MW, dok su Hrvatska, Srbija, Slovenija i Crna Gora takođe bile u deficitu. Rumunija je zabeležila malu poziciju neto izvoznika od 287 MW.
Kratkoročni terminski ugovori za električnu energiju u Mađarskoj ojačali su uprkos slabljenju spot tržišta. Nedelja 34 poskupela je za 6,50 evra, na 161 evro/MWh, dok je nedelja 35 takođe povećana za 6,50 evra, na 160 evra/MWh. Cena električne energije za septembar pala je za 3,50 evra, na 160 evra/MWh, dok je ugovor za kalendarsku 2026. godinu pojeftinio za 1,50 evra, na 125 evra/MWh.
Premija mađarskog tržišta u odnosu na Nemačku za naredne nedelje povećana je na 30,50 evra/MWh za 34. nedelju i 36,50 evra/MWh za 35. nedelju. Septembarski raspon iznosio je 28 evra/MWh, dok je razlika za kalendarsku 2026. godinu ostala nepromenjena na 20,50 evra/MWh.
Tržišta goriva pružila su dodatni pritisak na cene duž terminske krive. Cena gasa za septembar pala je za 2 evra, na 60 evra/MWh, dok je ugovor za četvrti kvartal pojeftinio za 2,50 evra, takođe na 60 evra/MWh. Promptna cena gasa na austrijskoj berzi CEGH ostala je uglavnom nepromenjena na 60,75 evra/MWh. EU emisione dozvole poskupele su za 0,20 evra, na 82,44 evra/t, dok je cena uglja za septembar povećana za 0,50 dolara, na 122 dolara/t, a ugovor za četvrti kvartal ostao je na 124,50 dolara/t.
Najnoviji podaci ukazuju na dobro snabdeveno promptno tržište, pri čemu je gotovo 3 GW dodatne proizvodnje iz vetra i sunca više nego nadoknadilo umerene promene potražnje. Naglo smanjenje ključnog uvoza i prelazak na neto izvoz potvrđuju neposredno poboljšanje regionalnog bilansa električne energije. Međutim, više cene mađarskih ugovora za naredne nedelje ukazuju na to da trgovci ne prenose isti medveđi pogled na tržište u naredni period isporuke.
