Večernji vršni period postao je najvažniji prozor rizika za formiranje cena na tržištima električne energije za dan unapred u jugoistočnoj Evropi, jer veća potražnja, slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora i veća zavisnost od termo proizvodnje nastavljaju da podržavaju veleprodajne cene nakon pada solarne proizvodnje.
Podaci sa tržišta tokom 27. nedelje izdvojili su period od 19:00 do 22:00 časa kao glavni stresni prozor u regionu. Kako solarna proizvodnja tokom večeri naglo opada, dok potrošnja za potrebe hlađenja ostaje povišena, elektroenergetski sistemi postaju sve zavisniji od dispečabilne termo proizvodnje i prekograničnog uvoza električne energije, stvarajući uslove za više vršne cene.
Širi tržišni pokazatelji dodatno potvrđuju ovaj trend. Potrošnja električne energije u jugoistočnoj Evropi povećana je za 2,1%, na 18,80 TWh tokom nedelje, dok je promenljiva proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjena za 3,3%, a hidro proizvodnja za 3,4%. Kombinacija veće potrošnje i slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora zategla je regionalni bilans ponude i povećala potrebu za konvencionalnim izvorima energije.
Kako bi nadoknadila manju proizvodnju iz obnovljivih izvora, termo proizvodnja je porasla za 6,5%, na 6,86 TWh. U okviru termo miksa, proizvodnja iz lignita i uglja povećana je za 11,6%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla za 3,3%. Veća zavisnost od termo kapaciteta dodatno povećava uticaj troškova goriva i raspoloživosti elektrana na formiranje cena električne energije, posebno tokom perioda večernje vršne potrošnje.
Najveći pritisak na cene i dalje je koncentrisan na tržištima sa najvišim nivoima cena u regionu. Rumunija je zabeležila prosečnu cenu električne energije za dan unapred od 164,31 EUR/MWh, zatim Mađarska sa 162,04 EUR/MWh, Hrvatska sa 142,57 EUR/MWh i Srbija sa 139,93 EUR/MWh. Ova tržišta će verovatno ostati glavni fokus trgovaca koji prate vršne i super-vršne proizvode, gde je volatilnost cena obično najveća.
Prekogranični tokovi električne energije dodatno podržavaju očekivanja o zategnutijem večernjem periodu. Mađarska, Rumunija i Srbija povećale su svoj neto uvoz tokom 27. nedelje, što ukazuje na veću zavisnost od regionalnog snabdevanja u periodima visoke potrošnje. Zbog toga večernje cene postaju sve osetljivije na raspoloživost interkonektora i uslove snabdevanja u susednim tržištima.
Za učesnike na tržištu, praćenje samo baznih cena električne energije više nije dovoljno. Mnogo važniji pokazatelj jeste da li večernje vršne cene nastavljaju da jačaju u odnosu na dnevne proseke. Ukoliko proizvodnja iz vetra ostane slaba, a cene prirodnog gasa ostanu povišene, razlike između vršnih i baznih cena mogle bi ostati značajno podržane širom jugoistočne Evrope.
Tržišni pogled: Očekuje se da će period od 19:00 do 22:00 časa ostati najvažniji trgovački prozor u regionu. Ukoliko ne dođe do značajnog poboljšanja proizvodnje iz obnovljivih izvora ili smanjenja potražnje, Rumunija, Mađarska, Srbija i Hrvatska verovatno će ostati ključna tržišta na kojima će zategnuti uslovi snabdevanja nastaviti da podržavaju više vršne cene električne energije.
