Vertikalni gasni koridor sve više prerasta svoju prvobitnu ulogu hitnog odgovora na poremećaje u tranzitu ruskog gasa i razvija se u trajnu energetsko-infrastrukturnu mrežu sever–jug. Inicijativa sada povezuje operatore transportnih sistema iz devet zemalja: Grčke, Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine, Severne Makedonije, Srbije, Mađarske i Slovačke.
Širenje koridora odražava širu promenu gasne strategije jugoistočne Evrope. Umesto da se fokusiraju samo na zamenu poremećenih izvora snabdevanja, zemlje regiona rade na stvaranju fleksibilnijeg sistema koji može da preusmerava gas između LNG terminala, skladišta i nacionalnih tržišta. Dugoročni cilj je jačanje sigurnosti snabdevanja, unapređenje tržišne povezanosti i smanjenje zavisnosti od pojedinačnih dobavljača.
Razvoj dolazi u trenutku povećane neizvesnosti na evropskim gasnim tržištima. Popunjenost skladišta gasa u EU iznosila je 54% 19. jula, u poređenju sa 64,8% u istom periodu godinu dana ranije. Radne zalihe iznosile su približno 59 milijardi kubnih metara, oko 11 milijardi kubnih metara manje nego 2025. godine.
Tržišna struktura dodatno je povećala pritisak. Kada su kratkoročne cene gasa bile više od zimskih ugovora, ekonomski podsticaj za ubrizgavanje gasa u skladišta oslabio je, ostavljajući vlade i energetske kompanije pred teškim izborom: obezbediti dodatne količine po višim cenama ili prihvatiti veći rizik pred zimsku grejnu sezonu.
Gasna tržišta jugoistočne Evrope već odražavaju ove zategnutije uslove. Prosečne CEGH cene gasa dostigle su 60,65 evra/MWh u drugoj polovini jula, dok su grčke cene gasa iznosile prosečno 48,61 evro/MWh. Srbija je saopštila da su evropske cene gasa od aprila porasle za gotovo 30%, na oko 65 evra/MWh, iako su regulisane cene za domaćinstva ostale nepromenjene, a zemlja nastavila da se oslanja na ugovor sa Rusijom indeksiran prema ceni nafte.
Na infrastrukturnom nivou, proces diverzifikacije snabdevanja napreduje širom regiona. Očekuje se da će LNG terminal Krk u Hrvatskoj povećati godišnji kapacitet za približno 1 milijardu kubnih metara u 2027. godini, dodatno proširujući pristup uvoznom tečnom prirodnom gasu. Hrvatska i Mađarska takođe rade na povećanju prekograničnih transportnih kapaciteta, dok partneri u okviru Vertikalnog gasnog koridora nastavljaju procenu tehničkih i regulatornih uslova za snažnije povezivanje sa Srbijom i Severnom Makedonijom.
Srbija sprovodi više mera za unapređenje sigurnosti snabdevanja, uključujući planiranu gasnu interkonekciju sa Rumunijom i povećanje skladišnih kapaciteta kroz zakup prostora u Mađarskoj. Skladište Banatski Dvor bilo je popunjeno oko 93%, sa približno 482 miliona kubnih metara gasa, dok se kroz buduća unapređenja očekuje povećanje kapaciteta povlačenja na 12 miliona kubnih metara dnevno.
Međutim, uspeh koridora neće zavisiti samo od fizičke infrastrukture, već i od njegove stvarne tržišne upotrebe. Novi gasovodi mogu postati skupa sredstva za energetsku sigurnost ukoliko dugoročne rezervacije kapaciteta ostanu nedovoljne. Takođe, ograničeni kapaciteti za povratni tok gasa, složeni tarifni sistemi ili neusaglašeni modeli zakupa kapaciteta mogu umanjiti praktičnu vrednost novih veza.
Komercijalni uspeh koridora zato će zavisiti od dublje regionalne integracije tržišta, uključujući usklađene aukcije kapaciteta, transparentno upravljanje zagušenjima, konkurentne prekogranične tarife i ravnopravan pristup LNG infrastrukturi i skladištima.
Za Bosnu i Hercegovinu, diverzifikacija ostaje posebno hitan prioritet. Gazprom Export povećao je cenu gasa koju Energoinvest plaća za isporuke u trećem kvartalu za 14,42%, na približno 0,50 evra po kubnom metru. Republika Srpska izdvojila je 48,5 miliona evra za gasovod Šepak–Novi Grad, dok se nastavljaju razgovori o južnim interkonekcijama i mogućoj ulozi LNG snabdevanja preko Hrvatske.
Iako svaki projekat diverzifikacije nosi političke, finansijske i regulatorne izazove, nastavak zavisnosti od jednog dobavljača ostavlja potrošače i industriju izložene spoljnim cenovnim odlukama i rizicima snabdevanja.
Prirodni gas će ostati važan deo energetskog sistema jugoistočne Evrope kako se proizvodnja iz uglja bude smanjivala, a obnovljivi izvori energije širili. Ipak, buduće investicije u infrastrukturu moraju uzeti u obzir dugoročne promene u potražnji za gasom, strože regulative u oblasti emisija metana i mogućnost prilagođavanja pojedinih objekata za vodonik i obnovljive gasove.
Najvredniji projekti biće oni koji istovremeno unapređuju sigurnost snabdevanja danas i zadržavaju fleksibilnost u energetskom sistemu sa nižim emisijama ugljenika. Dugoročni uspeh Vertikalnog gasnog koridora zato neće zavisiti samo od povezivanja gasovoda, već od stvaranja istinski integrisanog regionalnog tržišta gasa koje može da podrži širu energetsku tranziciju jugoistočne Evrope.
