U Srbiji ne postoji nijedna vetrenjača priključena na sistem, iako su istočni Banat, okolina Vršca, Kovina i Negotina područja u kojima duva najkvalitetniji vetar u zemlji – tvrdi konsultant u oblasti energetike i inženjeringa francuske kompanije „GDV Suez“ Oktavijan Šošdean. Prema njegovim rečima, Srbija se još smatra zemljom povećanog političkog i komercijalnog rizika, ali on veruje da će taj rizik u budućnosti imati tendenciju smanjenja, čemu pomažu jasno zakonodavstvo i lakši načini dolaska do dozvola i licenci, kao i opšti i finansijski kredibilitet tržišnih aktera.
– Potencijal vetrenjača u Srbiji nije spektakularan, ali postoji u dovoljnoj meri za razvoj projekata vetroparkova – kaže Šošdean. – Treba da se iskoristi sav potencijal vetra koji postoji, jer je besplatan i nema troškova za njegovu upotrebu, već samo za izgradnju vetroparka. U proseku, izgradnja jedne vetrenjače košta milion i po evra po instalisanom megavatu.
– Ipak, najveći potencijal Srbije, kada je reč o obnovljivim izvorima energije, jeste biomasa, u koju spadaju svi biorazgradivi proizvodi. Povoljnost biomase je u tome što je heterogena, pa se mogu koristiti drvna i poljoprivredna biomasa, kao i životinjski i biljni ostaci koji mogu da se fermentišu u uslovima anaerobnog procesa i da proizvedu biogas. Takođe, postoji biogas koji se skuplja na deponijama, jer se ispod slojeva koji se godinama talože odvija fermentacija – ukazao je Šošdean.
Izvor elektroenergetika.info