Analiza uticaja gasa na tržište električne energije kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da su cene prirodnog gasa ostale dovoljno visoke da podrže veleprodajne cene električne energije širom jugoistočne Evrope, iako su se smanjile u odnosu na visoke nivoe zabeležene početkom godine. Prosečna cena TTF fjučersa za prvi naredni mesec iznosila je u maju 47,26 €/MWh, u poređenju sa 44,78 €/MWh u aprilu. Tokom većeg dela meseca cene su se kretale u rasponu od 44 do 50 €/MWh, dok je maksimalna vrednost od 50,25 €/MWh zabeležena 18. maja.
Cene gasa nastavile su da imaju važnu ulogu u formiranju cena električne energije na nekoliko tržišta jugoistočne Evrope, gde proizvodnja iz gasnih elektrana i dalje predstavlja značajan deo elektroenergetskog miksa. Italija je koristila prirodni gas za 34,07% svoje proizvodnje električne energije, što je čini najvećim velikim tržištem u regionu zavisnim od gasa i dodatno potvrđuje njenu poziciju tržišta sa najvišim cenama električne energije. Grčka je proizvodila 28,11% električne energije iz gasa, dok je udeo gasa u proizvodnji Rumunije dostigao 11,91%, uz rast proizvodnje iz gasnih elektrana od 35,23% u odnosu na april. Kao rezultat toga, visoke cene gasa nastavile su da podržavaju veleprodajne cene električne energije čak i tokom perioda rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora širom regiona.
Tržište gasa u maju oblikovala je kombinacija rizika na strani snabdevanja i poboljšane dostupnosti LNG-a (tečnog prirodnog gasa). Prema izveštaju, geopolitičke tenzije na Bliskom istoku, potreba za popunjavanjem evropskih skladišta gasa pred zimsku sezonu, stabilna strukturna potražnja i vremenska neizvesnost delovali su kao faktori koji su podržavali rast cena. Istovremeno, snažan uvoz LNG-a sprečio je značajniji rast cena. Nova ponuda LNG-a od proizvođača van regiona Persijskog zaliva povećana je za oko 20% međugodišnje, dodajući gotovo 8 milijardi kubnih metara (bcm) dodatne ponude i nadoknađujući približno 90% poremećaja izazvanog smanjenim izvozom LNG-a iz zemalja Zaliva.
Za trgovce električnom energijom u jugoistočnoj Evropi, ovakvi uslovi su stvorili tržišno okruženje u kojem su cene gasa ostale dovoljno visoke da održe povećane troškove proizvodnje iz termoelektrana, ali bez izazivanja nove energetske krize. Ovakva situacija objašnjava zašto su veleprodajne cene električne energije ostale visoke uprkos većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora. Tokom maja, Italija je zabeležila prosečnu cenu električne energije od 119,35 €/MWh, Rumunija je dostigla 109,56 €/MWh, Mađarska je imala prosečnu cenu od 106,51 €/MWh, dok je Hrvatska zabeležila 103,58 €/MWh.
Ublažavanje cena gasa tokom druge polovine meseca takođe je imalo značajne tržišne posledice. Iako su snažni prilivi LNG-a pomogli u smanjenju zabrinutosti oko snabdevanja, Evropa se nije vratila u okruženje jeftinog prirodnog gasa. Prema navodima Electricity.Trade-a, maj je pokazao da prirodni gas više ne mora da beleži ekstremne skokove cena kako bi uticao na tržište električne energije. Umesto toga, relativno stabilne, ali i dalje visoke cene gasa nastavljaju da predstavljaju čvrstu donju granicu za veleprodajne cene električne energije u jugoistočnoj Evropi, utičući na strategije zaštite od rizika (hedžing), formiranje cena ugovora o kupoprodaji električne energije (PPA ugovori), industrijsku nabavku energije, kao i ekonomsku isplativost baterijskih sistema za skladištenje energije i trgovanje razlikama u cenama (energetska arbitraža).
