Zatezanje bilansa električne energije u jugoistočnoj Evropi jača investicionu opravdanost fleksibilnih elektroenergetskih kapaciteta, nakon što je 27. nedelja donela rast potražnje za električnom energijom, slabiju proizvodnju iz obnovljivih izvora i hidroelektrana, veću termo proizvodnju i snažnije oslanjanje regiona na uvoz.
Signal sa tržišta postaje sve jasniji: imovina sposobna da brzo reaguje tokom perioda sistemskog pritiska verovatno će privući veću pažnju kreditora, energetskih kompanija i infrastrukturnih investitora. Baterijska skladišta, reverzibilne hidroelektrane, upravljanje potražnjom, fleksibilne gasne elektrane, infrastruktura za balansiranje mreže i projekti obnovljivih izvora sa strukturiranim aranžmanima otkupa mogli bi imati koristi od tržišta na kojem volatilnost tokom vršnih sati postaje sve značajnija.
Potražnja za električnom energijom u JIE porasla je 2,1% u 27. nedelji, sa 18,41 TWh na 18,80 TWh. Turska je zabeležila najveći apsolutni rast, dok su Grčka i Rumunija takođe ostvarile snažan rast potrošnje. Istovremeno, proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora smanjena je 3,3%, pri čemu je proizvodnja iz vetra pala 5,1%, a solarna proizvodnja 1,8%. Hidroproizvodnja je takođe smanjena 3,4%, čime je dodatno zategnut regionalni bilans ponude i potražnje.
Sistem je na to odgovorio značajnim rastom termo proizvodnje. Regionalna proizvodnja iz termoelektrana porasla je 6,5%, sa 6,44 TWh na 6,86 TWh, dok je proizvodnja iz lignita i uglja povećana 11,6%, a proizvodnja iz gasnih elektrana 3,3%. Za investitore i finansijere, ovo ukazuje na potrebu za dodatnim dispečabilnim i fleksibilnim kapacitetima koji mogu podržati sistem u periodima slabije proizvodnje iz vetra, sunca i hidroelektrana.
Najsnažniji cenovni signali došli su iz Rumunije i Mađarske, gde su prosečne nedeljne cene dostigle 164,31 EUR/MWh i 162,04 EUR/MWh. Hrvatska je zabeležila prosečnu cenu od 142,57 EUR/MWh, dok je Srbija ostvarila rast od 26,3% na nedeljnom nivou, na 139,93 EUR/MWh. Ovi nivoi cena jačaju potencijalnu prihodnu osnovu za imovinu izloženu vršnim cenama, pomoćnim uslugama i strukturiranim prihodima sa delimičnom izloženošću tržištu.
Kada je reč o projektnom finansiranju, centralno pitanje ipak ostaje bankabilnost. Čista izloženost spot tržištu može ostati izazovna u volatilnim elektroenergetskim tržištima, ali podaci iz 27. nedelje podržavaju razvoj hibridnih finansijskih struktura koje kombinuju delimičnu tržišnu izloženost sa korporativnim PPA ugovorima, tolling aranžmanima, ugovorima za balansiranje, prihodima sličnim kapacitetnim naknadama i hedžovanim minimalnim prihodima.
Skladištenje energije i reverzibilne hidroelektrane spadaju među najjasnije potencijalne dobitnike ovakvog tržišnog okruženja. Signal zatezanja sve je više koncentrisan u večernjim satima, kada solarna proizvodnja opada, dok potražnja ostaje povišena. Kapaciteti koji mogu da prebace električnu energiju u period od 19:00 do 22:00 mogu ostvariti prihod tokom vrednijih cenovnih perioda, istovremeno doprinoseći stabilnosti sistema.
Investiciona opravdanost se ne odnosi samo na proizvodne kapacitete, već i na infrastrukturu za podršku mreži. Neto uvoz električne energije u JIE povećan je 28,2% na 1,25 TWh, pri čemu su Mađarska, Rumunija i Srbija zabeležile veće potrebe za uvozom. Rastuća zavisnost od uvoza na tržištima sa visokim cenama jača argumente za nove interkonektore, jačanje mreže i razvoj balansne infrastrukture koja može unaprediti regionalnu fleksibilnost.
Uslovi na tržištu gasa pružaju dodatni finansijski signal. TTF fjučersi prosečno su iznosili 43,59 EUR/MWh, što predstavlja rast od 5,5% na nedeljnom nivou, dok su do kraja nedelje premašili 45 EUR/MWh. Više cene gasa povećavaju relativnu vrednost fleksibilnosti koja nije zasnovana na gasu, posebno baterijskih skladišta i upravljanja potražnjom, u periodima kada gasne elektrane određuju marginalnu cenu električne energije.
Finansijski zaključak: Volatilnost na tržištu električne energije u JIE postaje sve više investiciono atraktivna, ali se najsnažniji slučaj za bankabilnost verovatno nalazi kod fleksibilnih kapaciteta sa ugovorenim ili delimično hedžovanim prihodima. Skladištenje energije, reverzibilne hidroelektrane, fleksibilnost mreže i strukturirani projekti obnovljivih izvora trebalo bi zato da zauzmu važnije mesto na agendama kreditora, energetskih kompanija i infrastrukturnih investitora, kako potrebe regiona za fleksibilnošću nastavljaju da rastu.
