Brzo širenje obnovljivih izvora energije širom Evrope menja dinamiku cena električne energije, posebno na intraday tržištima, gde oscilacije u proizvodnji iz vetra i solarne energije mogu izazvati značajnu volatilnost u roku od svega nekoliko sati. Jugoistočna Evropa sve više oseća ove efekte kako raste penetracija obnovljivih izvora, kako na lokalnom nivou tako i u međusobno povezanim tržištima Centralne Evrope.
Satne krive cena na regionalnim berzama pokazuju jasan obrazac koji oblikuje solarna proizvodnja. Tokom podnevnih sati, kada solarni kapaciteti u Centralnoj Evropi dostižu vrhunac proizvodnje, cene električne energije naglo padaju. U pojedinim slučajevima cene se približavaju čak i 0 €/MWh, jer višak proizvodnje iz obnovljivih izvora preplavljuje elektroenergetski sistem. Kako sunce zalazi, a potražnja raste u večernjim satima, cene brzo rastu, stvarajući velike cenovne razlike između vanvršnih i vršnih sati.
Nedavni tržišni podaci jasno ilustruju ovaj fenomen. Satne vršne cene dostigle su oko 147 €/MWh u Mađarskoj, 144 €/MWh u Rumuniji i 126 €/MWh u Grčkoj, dok su podnevne cene na nekoliko tržišta pale gotovo na 0 €/MWh. Kao rezultat toga, intraday cenovni rasponi često prelaze 40–80 €/MWh, stvarajući veoma atraktivne prilike za trgovce električnom energijom i pružaoce fleksibilnih energetskih resursa.
Ove oscilacije dodatno pojačava varijabilnost proizvodnje iz vetra. Proizvodnja vetroelektrana može se dramatično promeniti u kratkom vremenskom periodu, primoravajući operatore elektroenergetskih sistema da se oslanjaju na fleksibilne izvore kako bi održali stabilnost mreže. Kada proizvodnja iz vetra neočekivano opadne, termoelektrane i uvoz električne energije moraju brzo da povećaju proizvodnju kako bi popunili nastali deficit, što često dovodi do naglog rasta cena.
Baterijski sistemi za skladištenje energije postaju jedno od najefikasnijih sredstava za iskorišćavanje vrednosti ovih intraday cenovnih razlika. Punjenjem baterija tokom podnevnih perioda niskih cena i pražnjenjem tokom večernjih vršnih sati, baterijski sistemi mogu arbitrirati dnevne cenovne cikluse, istovremeno doprinoseći stabilnosti elektroenergetskog sistema. Kako se kapaciteti za skladištenje energije šire širom Evrope, ova strategija postaje sve zastupljenija na tržištu.
Reverzibilne hidroelektrane (pumped storage) takođe imaju ključnu ulogu u upravljanju volatilnošću obnovljivih izvora. Jugoistočna Evropa raspolaže sa nekoliko velikih pumped storage postrojenja sposobnih da premeštaju električnu energiju između vanvršnih i vršnih perioda potražnje. Ova postrojenja praktično skladište višak električne energije iz obnovljivih izvora i oslobađaju je kada potražnja poraste, čime se smanjuje potreba za skupljom termoenergetskom proizvodnjom.
Ipak, rast kapaciteta za skladištenje energije može postepeno smanjiti intraday volatilnost cena. Kako sve veći broj baterijskih sistema i reverzibilnih hidroelektrana ulazi na tržište, oni će apsorbovati višak proizvodnje tokom perioda niskih cena i oslobađati energiju tokom vršnih sati, čime će se cenovni rasponi vremenom smanjivati. Ovaj proces, poznat kao „price smoothing“ (izravnavanje cena), već je vidljiv na pojedinim tržištima sa visokim udelom obnovljivih izvora.
Zbog toga meteorološko prognoziranje postaje ključna komponenta strategija trgovanja električnom energijom. Precizne prognoze solarnog zračenja i brzine vetra omogućavaju trgovcima da unapred procene promene u proizvodnji i pravovremeno pozicioniraju svoje portfelje. Napredni modeli prognoziranja danas se široko koriste na trgovačkim deskovima kako bi se optimizovale odluke na intraday tržištu.
Međusobna interakcija između obnovljive proizvodnje, sistema za skladištenje energije i fleksibilnih termoelektrana temeljno menja dinamiku tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Kako kapaciteti obnovljivih izvora nastavljaju da rastu, intraday trgovanje postaće sve važnije za održavanje ravnoteže elektroenergetskog sistema i za iskorišćavanje vrednosti kratkoročnih kretanja cena.
Pripremljeno od strane virtu.energy
