Vrednovanje obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi postaje sve sofisticiranije. Pre nekoliko godina mnogi investitori su prvenstveno posmatrali instalisanu snagu, kvalitet prirodnog resursa i regulatornu podršku kroz podsticajne tarife. Danas kupci postavljaju znatno složenija pitanja: da li projekat ima obezbeđen priključak na mrežu? Da li su prihodi ugovoreni? Postoji li rizik od ograničavanja proizvodnje (curtailment)? Da li je moguće integrisati baterijsko skladištenje energije? Da li je postrojenje izloženo tržišnim cenama električne energije? Koliko je razvijeno lokalno tržište balansiranja?
Rezultat je sve veći jaz u vrednovanju između spekulativnih razvojnih projekata i operativnih energetskih platformi.
Nedavne transakcije pružaju korisne referentne vrednosti. Prodajom 50% udela u operativnom portfoliju vetroelektrana i solarnih elektrana ukupne snage 424 MW u Grčkoj, kompanija TotalEnergies vrednovala je čitav portfolio na 508 miliona evra, odnosno približno 1,2 miliona evra po instaliranom MW. TotalEnergies je zadržao preostalih 50% vlasništva i nastavio da upravlja postrojenjima.
Prodaja operativnog portfolija vetroelektrana snage 150 MW od strane kompanije EDPR platformi Principia predstavlja još jednu važnu referentnu transakciju. Portfolio se sastojao od četiri operativne vetroelektrane prosečne starosti od oko 1,5 godina, sa ugovorima za razliku u ceni (CfD) na period od 20 godina. Prijavljena vrednost preduzeća iznosila je približno 200 miliona evra, što odgovara vrednosti od oko 1,3 miliona evra po MW.
Akvizicija kompanije Evryo od strane PPC u Rumuniji predstavlja primer vrednovanja većeg operativnog portfolija. PPC je preuzeo 629 MW operativnih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, uglavnom vetroelektrana na kopnu, kao i oko 145 MW razvojnih projekata. Transakcija je imala vrednost preduzeća od približno 700 miliona evra, uz očekivani doprinos od oko 100 miliona evra godišnje EBITDA dobiti.
Ove transakcije ukazuju da operativni i ugovoreni portfoliji vetroelektrana i solarnih elektrana na razvijenijim tržištima Jugoistočne Evrope mogu dostići vrednosti od približno 1,1 do 1,3 miliona evra po MW, u zavisnosti od tehnologije, strukture prihoda, starosti postrojenja, tržišta, načina finansiranja i operativnih rizika.
Međutim, ovaj raspon ne treba primenjivati mehanički.
Akvizicija kompanije TERNA Energy od strane Masdar pokazuje zašto. TERNA Energy je raspolagala sa oko 1,2 GW operativnih kapaciteta, dok je vrednost preduzeća iznosila približno 3,2 milijarde evra. Posmatrano isključivo kroz prizmu operativnih megavata, ova vrednost deluje znatno viša od uporedivih transakcija na nivou pojedinačnih postrojenja. Međutim, ovo nije poređenje zasnovano samo na kapacitetima. Kupac je plaćao stratešku platformu, razvojni portfolio, tržišnu poziciju, stručni menadžment i potencijal projekata reverzibilnih hidroelektrana za skladištenje energije.
Ta razlika je od ključnog značaja. Transakcije sa pojedinačnim energetskim postrojenjima i transakcije sa energetskim platformama ne predstavljaju isto tržište.
Operativna vetroelektrana sa fiksnim ugovorom o prihodima vrednuje se kao infrastrukturni objekat. Razvojna platforma sa projektima, stručnim timom i pravima na priključenje na mrežu delimično se vrednuje kao kompanija sa visokim potencijalom rasta. Strateška platforma na tržištu koje prolazi kroz proces konsolidacije može ostvariti i dodatnu premiju za preuzimanje kontrole.
Kod solarne energije proces vrednovanja postaje još složeniji. Sporazum između kompanija PPC i Metlen obuhvata razvoj do 2 GW solarnih projekata u Italiji, Rumuniji, Bugarskoj i Hrvatskoj, uz procenjenu vrednost do 2 milijarde evra. To ukazuje na vrednost od približno 1 milion evra po MW, ali se radi o razvojnom i građevinskom okviru saradnje, a ne o klasičnoj prodaji operativnih energetskih postrojenja.
Ključna pouka je da kupci više ne plaćaju samo proizvodni kapacitet. Oni plaćaju smanjenje investicionog i operativnog rizika.
Projekat obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi vredi više ukoliko raspolaže obezbeđenim priključkom na mrežu, rešenim imovinsko-pravnim odnosima, potrebnim dozvolama, finansijski održivim EPC ugovorima, predvidivim ugovorima o prodaji električne energije, niskim rizikom od ograničavanja proizvodnje i pouzdanim planom izgradnje. Njegova vrednost je manja ukoliko poseduje samo dozvole iz rane faze razvoja, neizvestan pristup mreži ili veliku izloženost tržišnim cenama električne energije.
Struktura prihoda ima posebno važnu ulogu. Projekti podržani ugovorima za razliku u ceni (CfD), fid-in tarifama ili kvalitetnim korporativnim ugovorima o kupovini električne energije (PPA) obično ostvaruju povoljnije uslove finansiranja i veću sigurnost procene vrednosti. Rumunski CfD program, na primer, dodelio je ukupno 4,2 GW solarnih i vetroenergetskih kapaciteta kroz dva aukcijska ciklusa, čime je premašen nacionalni cilj od 3,5 GW definisan Planom oporavka i otpornosti.
Izloženost tržišnim cenama nije automatski negativna karakteristika, ali danas zahteva znatno detaljniju procenu. Na tržištima sa velikim cenovnim oscilacijama projekti mogu ostvariti dodatne prihode. Međutim, samostalne solarne elektrane izložene cenama tokom podnevnih časova suočavaju se sa pritiskom na ostvarene prihode kako raste udeo solarne energije u proizvodnom miksu. Zbog toga solarno postrojenje bez skladištenja energije ili fleksibilnog ugovora o prodaji ne nosi isti nivo rizika kao vetroelektrana ili hibridni energetski projekat.
Mogućnost integracije skladištenja energije verovatno će postati jedan od ključnih faktora vrednovanja. Odluka Bugarske da odobri subvencije za 82 samostalna baterijska projekta ukupnog kapaciteta od oko 9,71 GWh pokazuje koliko brzo skladištenje energije postaje sastavni deo regionalne investicione mape. Solarna lokacija koja raspolaže dodatnim mrežnim kapacitetom pogodnim za priključenje baterijskih sistema uskoro bi mogla da ostvaruje značajnu premiju u odnosu na slične lokacije bez te mogućnosti.
Praktična mapa vrednovanja u Jugoistočnoj Evropi danas izgleda ovako:
Operativni portfoliji vetroelektrana i solarnih elektrana sa ugovorenim prihodima nalaze se na vrhu raspona vrednosti. Strateške energetske platforme mogu se prodavati po vrednostima koje značajno premašuju jednostavne pokazatelje zasnovane na broju megavata. Projekti spremni za izgradnju imaju visoku vrednost samo ukoliko su priključak na mrežu i dozvole zaista obezbeđeni. Razvojni portfoliji u ranoj fazi razvoja podložni su značajnim diskontima. Solarni projekti koji se oslanjaju isključivo na tržišne prihode postaju sve teži za finansiranje ukoliko nemaju skladištenje energije, pouzdan ugovor o prodaji ili kredibilnu strategiju trgovanja električnom energijom.
Suština se može sažeti u jednu rečenicu: megavati su jeftini kada postoje samo na papiru, a skupi kada mogu biti isporučeni tržištu.
To je nova logika vrednovanja obnovljivih izvora energije u Jugoistočnoj Evropi.
