Ministarstvo energetike objavilo je javni poziv za izgradnju malih hidroelektrana na 317 lokacija u Srbiji u koje je moguće uložiti od 120 do 200 miliona evra.
Procenjeno je da je na izgradnji tih hidroelektrana u Srbiji moguće otvoriti oko 1.000 novih radnih mesta, rekla je ministarka energetike Zorana Mihajlović.
“Ovo je prvi put da Vlada Srbije na tako javan i transparentan način poziva investitore da ulažu u obnovljive izvore energije”, rekla je ona i dodala da u Srbiji mora da se prekine praksa dogovora sa investitorima u obnovljive izvore energije “u četiri oka”.
Javni poziv za izgradnju malih HE će trajati 45 dana, do 5. aprila, posle čega će resorno ministarstvo sa zainteresovanim investitorima i predstavnicima lokalne samouprave sklopiti trojni memorandum o razumevanju za izgradnju tih objekata, rekla je Mihajlović,
“Planirano je da te hidroelektrane do 2015. godine, a najkasnije do 2016. počnu da rade i da godišnje proizvedu oko 400 gigavat-časova električne energije”, precizirala je Mihajlović.
Ukupan kapacitet tih hidroelektrana, koje će biti izgradjene u 17 opština u Srbiji je oko 110 megavata, navela je ministarka i dodala da su u okviru ovog javnog poziva izabrane samo najsigurnije lokacije u Srbiji i da je u nekim opštinama, kao što je na primer Tutin moguće izgraditi male HE na 54 lokacije, a u Kraljevu na oko 23 mesta.
Ona je rekla da je ovo samo prvi i da će biti još javnih poziva za izgradnju mini hidrocentrala u Srbiji, jer je od ukupno 950 lokacija na kojima je moguće izgraditi ta energetska postrojenja do sada pušteno u rad samo 19 hidroelektrana.
Svi zainteresovani da ulažu u izgradnju malih hidroelektrana u okviru prvog javnog poziva, imaće rok od šest meseci da se izjasne o tom ulaganju.
“Za objekte snage do jednog megavata biće izdavane saglasnosti, a za objekte kapaciteta većeg od jednog megavata energetske dozvole”, rekla je ministarka i dodala da je procena da je za izgradnju jednog megavata malih HE potrebno od milion do dva miliona evra.
Poziv je objavljen u dnevnim listovima “Politika”, “Danas” i “Fajnenšal tajms”.
Mihajlović je najavila da će uz taj javni poziv i otvaranje tekozvane “kancelarije za brze odgovore” investitorima, Srbija uspeti da do 2020. dostigne cilj od 27 odsto proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije.
“Ta posebna kancelarija pri Ministarstvu energetike, koja će zainteresovanim investitorima davati odgovore, informacije i dozvole za ulaganja u obnovljive izvore energije, biće otvorena do leta”, rekla je Mihajlović i najavila da će broj potrebnih dozvola biti smanjen sa 27 na pet.
“Sve to će, uključujući i Nacionalni akcioni plan za obnovljive izvore energije, koji je pripremljen, omogućiti brža i efikasnija ulaganja, kako investitori ne bi morali da, kao do sada, na ulaganja čekaju oko dve godine”, poručila je Mihajlović.
Ministarka je najavila i da će investitorima, koji ne budu ispunili svoje obaveze i ulaganja u planiranom roku, biti oduzete energetske dozvole i date drugim “ozbiljnim” investitorima, koji su u stanju da realizuju investiciju.
U Srbiji inače, prema novoj uredbi o podsticajnim tarifama za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije, za male hidroelektrane su predvidjene podsticajne mere od 7,38 do 13,72 evrocenta po kilovat-času.
Vreme trajanja podsticajnih tarifa je 12 godina, a iznosi tarifa će se jednom godišnje uskladjivati sa iznosom inflacije u evrozoni.
“Izgradnja bilo kog energetskog objekta, pa i hidroelektrana Brodarevo 1 i 2 na Limu, neće se graditi, ako bilo koja država učesnica u projektu to ne bude dozvoljavala”, rekla je Zorana Mihajlović.
“Ministarstvo energetike Srbije završilo je studiju procene uticaja tih objekata na životnu sredinu, koja je pokazala da nema štetnog uticaja na ekologiju”, rekla je Mihajlović na konferenciji za novinare u Vladi Srbije.
Ona je dodala da je ta studija poslata nadležnim ministarstvima u Crnoj Gori, istakavši da Srbija nema ništa protiv razgovora i saradjuje sa drugim zemljama učesnicama u tom projektu.
Planirano je da se dve hidroelektrane na Limu kod Prijepolja grade u saradnji sa kanadskom kompanijom REV i da se u njihovu izgradnju uloži oko 145 miliona evra. Ti projekti su, medjutim, naišli na protivljenja dela meštana i ekoloških nevladinih organizacija iz Srbije i Crne Gore, iako je studijom o proceni uticaja gradnje tih hidroelektrana na životnu sredinu, utvrdjeno da “režim prirodnog toka reke Lim na teritoriji Crne Gore neće biti ugrožen izgradnjom hidroelektrana Brodarevo 1 i Brodarevo 2.”
Izvor Akter
