Ministarka energetike Zorana Mihailović izjavila je danas da se za sada neće menjati podsticajne (fid-in) tarife u Srbiji za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, ali je najavila da će biti preispitane.
”Preispitaćemo te podsticajne tarife, imajući u vidu ekonomsku krizu u kojoj se nalazimo i imajući u vidu visinu tih tarifa”, rekla je Mihailović novinarima posle polaganja kamena temeljca za dve male hidroelektrane na eci Bistrici u opštini Nova Varoš.
To je nešto na čemu tek radimo, rekla ja ministarka i dodala da će uskoro moći više da kaže o tome.
Mihailović je istakla da će resorno ministarstvo uvek podržavati investicije u obnovljive izvore energije i podsetila da se radi revizija izdatih energetskih dozvola za obnovljive izvore energije.
Cilj revizije je da investicije budu što efikasnije i da se što pre dođe do novih energetskih objekata i što više električne energije koja je potrebna Srbiji, kazala je Mihailović.
Ministarka je navela da je za šest godina izdato oko 100 energetskih dozvola i 500 saglasnosti za izgradnju energetskih postrojenja ukupnog kapaciteta oko 300 megavata, ali te dozvole nisu pretočene u realnosti i nije izrađeno dovoljno energetskih postrojenja i ne proizvodi se dovoljno struje iz obnovljivih izvora.
To je osnovni razlog zbog koga se vrši revizija energetskih dozvola, rekla je Mihailović i dodala da će resorno ministarstvo, da bi olakšalo potencijalnim investitorima pribavljanje potrebnih dokumenata, omogućiti da ulagači u Ministarstvu mogu da dobiju sve potrebne dozvole.
Ona je najavila i da će do kraja ovog meseca Ministarstvo objaviti plan prioritetnih investicija u energetici Srbije i istakla da je cilj da se iskoriste svi mogući obnovljivi izvori energije, posebno biomase gde postoji ogroman potencijal, ali i da se toplane prilagode da koriste ekološka goriva umesto mazuta, gasa i uglja.
Toplane bi na taj način bile 30 do 40 odsto efikasnije, i proizvodile bi i toplotnu i električnu energiju.
Ona je navela da bi se na vodotokovima u Srbiji mogao izgraditi veliki broj malih hidroelektrana ukupnog kapaciteta 455 megavata, što je ravno potrošnji Beograda u toku jednog meseca.
Samo 10 odsto tog potencijala je iskorišćeno, navela je Mihailović i naglasila da je Srbija iskoristila taj prirodni resurs, sada ne bi uvozila struju u novembru i decembru.
Male hidroelektrane ”Rečica” i ”Crkvine” na reci Bistrici proizvodiće godišnje oko 11 miliona kilovat – časova električne energije, treba da budu puštene u rad u martu sledeće godine i iz njih će moći da se snabdeva strujom oko 2.400 domaćinstava.
Izvor Capital