Usaglašeno mišljenje energetskih stručnjaka u regionu Zapadnog Balkana (ZB) je da postojeće politike Evropske unije (EU), mjere podrške i uspostavljeni mehanizmi za realizaciju energetske tranzicije, potrebne za ostvarenje ciljeva dekarbonizacije do 2030. i 2050. godine, koji su usvojeni unutar Energetske zajednice (EnZ), neće postići očekivane rezultate i neće osigurati provođenje održive energetske tranzicije u ovom evropskom regionu. Upravo suprotno, mišljenje stručnjaka je da će se bez značajnih promjena politika EU-a i mehanizama podrške za zemlje ZB nastaviti trend haotične dekarbonizacije u kojoj zemlje regiona samo formalno podržavaju politike dekarbonizacije.
Ovo je ključni zaključak istraživanja u kojem je učestvovalo više od 100 stručnjaka iz zemalja ZB, koje je sprovedeno od januara do septembra 2023. godine. Cilj istraživanja bio je da se procijeni kako stručnjaci vide efektivnost aktuelnih energetskih i klimatskih politika EU u ovom regionu i da se identifkuju izazovi i uska grla u dekarbonizaciji elektroenergetskog sektora. Istraživanje je koordinirao RESET – Centar za održivu energetsku tranziciju iz Sarajeva, Bosna i Hercegovina.
Identifikovani razlozi za ovakav alarmantan zaključak su:
a) Netransparentan, nedemokratski i neinkluzivan mehanizam „odozgo-prema-dole“ koji je uspostavljen međunarodnim ugovorom o EnZ, ne pruža široku podršku javnosti procesima energetske tranzicije u zemljama ZB, što je neophodan preduslov za održivost i ubrzanje ovog procesa.
b) Primjena EU Mehanizma za prekogranično prilagođavanje cijene ugljenika (engl. Carbon Border Adjustment Mechanism – CBAM) neće značajnije doprinijeti ubrzanju dekarbonizacije elektroenergetskog sektora ZB, niti će potaknuti uvođenje mehanizma „plaćanja emisija CO2“ u ovom regionu (uprkos trenutnim izjavama vlada).
c) Vlade zemalja ZB smatraju da će javne elektroprivrede biti glavni nosioci provedbe procesa energetske tranzicije i da će predvoditi razvoj obnovljive energije. Međutim, ove kompanije nemaju potrebne finansijske i stručne kapacitete za takav zadatak jer prvo moraju proći interno restruk[1]turiranje i vlastitu tranziciju. Nasuprot tome, uloga drugih aktera (npr, privatnih investitora, lokalnih samouprava, malih i srednjih preduzeća i građana) u održivoj energetskoj tranziciji se od strane vlada uglavnom zanemaruje.
d) Iako oblast pravedne tranzicije EU smatra fokusom svojih energetskih politika, pri tome stavljajući na raspolaganje obiman skup tehničke i finansijske pomoći regionima uglja unutar EU, na ZB prisutno je njeno insistiranje na sprovođenju programa pravedne tranzicije bez osiguranja osnovnih preduslova (tj. političkih odluka vlada za dekarbonizaciju elektroenergetskog sektora, usvojenog pravnog okvira za postizanje klimatske neutralnosti, uključujući obavezujuću odluku o datumu prestanka korištenja uglja, strategija i planova za gašenje termoelektrana, kao i osiguranog finansiranja).
e) Bez obezbjeđenja dostupnih izvora javnog finansiranja (uključujući međunarodnu finansijsku pomoć), čineći ih uslovljenim i vezanim za programe pravedne i inkluzivne energetske tranzicije (npr., uključujući podršku građanskoj energiji, programima ublažavanja energetskog siromaštva i socioekonomskog restrukturiranja regiona zavisnih od uglja), dekarbonizacija regiona neće biti provodiva. Općenito, nerealno je očekivati da će energetsku tranziciju u zemljama ZB finansirati uglavnom državni budžeti i lokalni potrošači energije (građani i preduzeća). Sprovođenje održive energetske tranzicije na ZB (ekonomski najsiromašnijem evropskom regionu) neće biti moguće bez značajne finansijske podrške EU i drugih razvijenih zemalja, na što su se obavezali u okviru Pariškog klimatskog sporazuma.
Da bi se ubrzao proces održive, pravedne, inkluzivne i lokalno vođene energetske tranzicije u zemljama ZB, koja je usklađena sa energetskim i klimatskim politikama i aktivnostima EU, institucije EU treba da:
a) Redovno ocenjuju rad i rezultate EnZ-a, na osnovu evaluacija nezavisnih organizacija, sa ciljem da podstaknu široku raspravu o napretku energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu.
b) Uključe više institucija EU, poput Evropskog Parlamenta, u nadzor politika i pravila koja predlažu Evropska komisija (EK) i Sekretarijat EnZ, kada je u pitanju proces dekarbonizacije Zapadnog Balkana.
c) Iniciraju izmjene Ugovora o Energetskoj zajednici kako bi se nacionalni parlamenti ugovornih strana eksplicitno uključili u postupak donošenja odluka, čime se obezbjeđuje demokratski, inkluzivan i pravedan proces usvajanja politika u Ministarskom vijeću EnZ. To je neophodno kako bi se osiguralo nacionalno vlasništvo nad procesom i kako bi se osiguralo da se energetska tranzicija ne posmatra kao proces koji EU nameće zemljama Zapadnog Balkana.
d) Podstiču potpuno uključivanje nevladinih organizacija i stručne zajednice u procese kreiranja, implementacije, nadzora i evaluacije politika energetske tranzicije u zemljama Zapadnog Balkana i na regionalnom nivou, čime se osigurava stručnost i transparentnost u procesu energetske tran[1]zicije u članicama EnZ.
e) Planiraju povećane i dugoročne programe tehničke i finansijske pomoći koji su usmjereni ka decentralizovanoj energetskoj tranziciji (npr. razvoju građanske energije i malih instalacija obnov[1]ljive energije od strane domaćinstava, lokalnih javnih subjekata i malih i srednjih preduzeća) u cilju podsticanja aktivnog učešća lokalnih aktera: lokalnih samouprava, nevladinih organizacija, lokalnih preduzeća i građana i njihovih zajednica u procesu dekarbonizacije.
f) Pruže posvećenu podršku unapređenju profesionalnih kapaciteta u zemljama Zapadnog Balkana radi povećanja sposobnosti za usvajanje novih tehnologija i poslovnih modela olakšavanjem stvarnog transfera istraživanja i razvoja te usavršavanja i prekvalifikacije radnika, posebno onih u regionima uglja.
g) Pripreme plan za postepenu integraciju zemalja Zapadnog Balkana u EU ETS i prestanu sa pro[1]movisanjem uspostavljanja regionalnog ETS sistema. U pregovaračkim uslovima za integraciju u EU ETS zemljama Zapadnog Balkana treba obezbjediti besplatnu alokaciju CO2 certifikata. Ovaj pristup će obezbjediti početna sredstva za dekarbonizaciju termoenergetskog sektora, u zemljama koje su spremne da se obavežu na ukidanje uglja.
h) Odlučno podrže borbu protiv energetskog siromaštva sa povećanim finansiranjem i tehničkom pomoći, omogućavajući dugoročna održiva rješenja umjesto primjene palijativnih kratkoročnih rješenja koja ne izvlače ljude iz energetskog siromaštva.
i) Uspostave namjenski fond EU za sufinansiranje tehničke pomoći, razmjena, projekata i socioeko[1]nomskih programa restrukturiranja u regionima uglja u tranziciji u zemljama Zapadnog Balkana, fokusirajući se na projekte koje planiraju i sprovode lokalni akteri, a ne spoljni konsultanti, sa namjenskim višegodišnjim budžetom za svaki region uglja.
j) Podrže hitno restrukturiranje elektroprivreda, što uključuje poboljšanje njihove likvidnosti i osmišljavanje planova za napuštanje korištenja uglja.
