Uvoz iz ruskog projekta Yamal LNG u Evropu dostigao je rekord u prvoj polovini 2026. godine, otkrivajući jaz između političke obaveze Evropske unije da prekine zavisnost od ruskih energenata i komercijalne realnosti evropskog tržišta gasa.
Države članice Evropske unije uvezle su 9,89 miliona tona LNG-a iz arktičkog projekta kojim upravlja kompanija Novatek u periodu od januara do juna, što predstavlja povećanje od 18% u odnosu na isti period 2025. godine. To znači da je u prvoj polovini prethodne godine uvoz iznosio približno 8,38 miliona tona, dok je na evropsko tržište u poslednjem šestomesečnom periodu stiglo dodatnih 1,51 miliona tona.
Koncentracija kupovine bila je izrazito velika. Francuska je uvezla približno 3,6 miliona tona, Belgija 2,9 miliona tona, a Španija 2,7 miliona tona. Ove tri zemlje zajedno činile su oko 9,2 miliona tona, odnosno gotovo 93% ukupnog prijavljenog uvoza Evropske unije.
Evropski kupci potrošili su procenjenih 6 milijardi evra na Yamal LNG tokom posmatranog perioda. To predstavlja prosečnu implicitnu vrednost od približno 607 evra po toni, iako ova procena uključuje razlike u ugovornim uslovima, vremenu isporuke i vrednovanju pojedinačnih LNG tereta.
Rast uvoza pokazuje kontinuirani komercijalni značaj evropskih LNG terminala za projekat Yamal LNG. Evropski kupci i dalje imaju dugoročne ugovorne obaveze, dok LNG infrastruktura u Francuskoj, Belgiji i Španiji omogućava pristup velikim skladišnim kapacitetima, likvidnim tržištima gasa i razvijenim transportnim mrežama za dalju distribuciju.
Prema trenutno važećim ograničenjima, ruski LNG i dalje može da ulazi na tržište Evropske unije kroz postojeće dugoročne ugovore, ali novi kratkoročni aranžmani više nisu dozvoljeni. Carinske službe će imati zadatak da proveravaju da li uvezeni tereti ispunjavaju ove uslove.
Regulatorni okvir postaje stroži od 1. januara 2027. godine, kada Evropska unija planira zabranu uvoza na osnovu postojećih dugoročnih LNG ugovora. Ruski gas koji se doprema gasovodima takođe bi trebalo kasnije da bude obuhvaćen zabranama, što će dodatno povećati pritisak na evropske kupce da pronađu zamenu za postojeće količine LNG-a i preostale isporuke gasovodima.
Rekordni uvoz u prvoj polovini 2026. godine zato može predstavljati period ubrzanog preuzimanja ugovorenih količina pre nego što ograničenja stupe na snagu. Kupci imaju podsticaj da obezbede postojeće količine dok su ugovori i dalje pravno izvršivi, posebno kada bi alternativna nabavka LNG-a mogla da znači izloženost višim spot cenama, većim troškovima transporta ili manje fleksibilnim uslovima isporuke.
Ova promena neće uticati samo na ruske proizvođače. Zamenjene količine gasa moraće da budu obezbeđene kroz dodatni LNG iz atlantskog regiona i sa Bliskog istoka, veći uvoz gasovodima iz Norveške, severne Afrike i Azerbejdžana, optimizaciju skladišta i smanjenje potrošnje. Jugoistočna Evropa biće pogođena kroz veću konkurenciju za LNG terete koji stižu preko Grčke, Turske, Hrvatske i šireg mediteranskog tržišta.
Energetska bezbednost Evrope ulazi u novu fazu tranzicije u kojoj dostupnost infrastrukture više nije glavno ograničenje. Mnogo složeniji izazov predstavlja zamena komercijalno ukorenjenih ugovora o snabdevanju bez stvaranja nove cenovne premije za evropsku industriju i proizvodnju električne energije.
U narednom periodu ključno pitanje neće biti samo gde Evropa može da pronađe alternativni gas, već i koliko će ta zamena koštati, koliko će biti dugoročno pouzdana i kako će uticati na konkurentnost evropske industrije.
