Analiza tržišta kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine ističe Hrvatsku kao jedno od najznačajnijih tržišta u regionu koje je zavisno od uvoza električne energije. Prosečna cena električne energije za dan unapred na berzi CROPEX porasla je na 103,58 €/MWh, što predstavlja povećanje od 14,55% u odnosu na april i 23,48% u poređenju sa majem 2025. godine. Time se Hrvatska našla iznad Bugarske i Srbije, dok su cene ostale blizu nivoa zabeleženog u Mađarskoj od 106,51 €/MWh. Međutim, rast cena nije bio praćen većom aktivnošću na berzi, jer je mesečni obim trgovanja smanjen na 877,24 GWh, što predstavlja pad od 3,97% u odnosu na april, iako je i dalje bio 19,79% viši nego godinu dana ranije.
Ključni tržišni signal bila je rastuća zavisnost Hrvatske od uvozne električne energije. Neto uvoz dostigao je 583,90 GWh u maju, što predstavlja povećanje od 20,59% u odnosu na april i činilo je 43,78% ukupnog elektroenergetskog miksa zemlje. Domaća proizvodnja sastojala se od 33,19% obnovljivih izvora energije, 22,83% hidroenergije i svega 0,19% prirodnog gasa, zbog čega Hrvatska raspolaže ograničenom fleksibilnošću iz termoelektrana. Kako uvoz predstavlja najveću pojedinačnu komponentu snabdevanja, formiranje cena električne energije u Hrvatskoj sve više zavisi od regionalne raspoloživosti energije, prekograničnih prenosnih kapaciteta i uslova na susednim tržištima.
Prekogranični tokovi električne energije odražavaju strateški položaj Hrvatske između Centralne Evrope i Zapadnog Balkana. Hrvatska je uvozila električnu energiju iz Mađarske i Slovenije, dok je izvozila prema Bosni i Hercegovini i Srbiji. Ovakva struktura trgovine pokazuje da Hrvatska funkcioniše kao veza između likvidnijih tržišta Centralne Evrope i elektroenergetskih sistema Balkana. Istovremeno, visok nivo uvozne zavisnosti povećava izloženost ograničenjima u prenosnoj mreži, promenama proizvodnje uslovljenim vremenskim prilikama i dostupnosti viškova električne energije u susednim zemljama.
Hidrološki uslovi dodatno su izvršili pritisak na hrvatsko tržište tokom maja. Proizvodnja hidroelektrana smanjena je za 21,17% u odnosu na april, čime je oslabljen jedan od najvažnijih izvora fleksibilnosti elektroenergetskog sistema. Proizvodnja iz obnovljivih izvora ostala je gotovo nepromenjena, uz rast od svega 0,13%, što znači da Hrvatska nije zabeležila isti rast proizvodnje iz obnovljivih izvora kao tržišta poput Bugarske, Rumunije i Grčke. Kombinacija slabije raspoloživosti hidroenergije, ograničenih termoenergetskih kapaciteta i većih potreba za uvozom doprinela je snažnom rastu veleprodajnih cena električne energije.
Za trgovce električnom energijom, Hrvatska postaje tržište na kojem je neophodno istovremeno pratiti potrebe za uvozom, prekogranične cenovne razlike i uslove likvidnosti. Iako CROPEX dugoročno pokazuje razvoj tržišta kroz rast godišnjih obima trgovanja, mesečni pad aktivnosti tokom perioda visokih cena ukazuje na potrebu za dodatnim produbljivanjem likvidnosti. Analiza kompanije Electricity.Trade pozicionira Hrvatsku kao premium-rizično tržište električne energije — tržište koje ima koristi od snažne regionalne povezanosti, ali ostaje veoma izloženo kada se ponuda u susednim zemljama zaoštri, čineći ga sve značajnijim za praćenje trgovinskog koridora Mađarska–Slovenija–Zapadni Balkan.
