Regionalna analiza kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da zavisnost od uvoza električne energije postaje mnogo više od kratkoročnog pitanja balansiranja tržišta. Ona se sve više pretvara u strateški izazov za industrijsku nabavku, investicione odluke i konkurentnost privrede. Tokom maja, Italija, Mađarska, Hrvatska, Rumunija i Srbija ostale su neto uvoznici električne energije, dok su Grčka, Bugarska i Turska zabeležile neto izvozne pozicije. Ova razlika ukazuje na širu promenu tržišne dinamike: nabavka električne energije više se ne zasniva samo na ceni, već i na raspoloživosti, sledljivosti, upravljanju volatilnošću i dugoročnoj sigurnosti snabdevanja.
Obim zavisnosti od uvoza bio je značajan na nekoliko tržišta jugoistočne Evrope. Italija je zabeležila 3.706,01 GWh neto uvoza, zatim Mađarska sa 1.076,31 GWh, Hrvatska sa 583,90 GWh, Rumunija sa 440,59 GWh i Srbija sa 422,97 GWh. Ovi obimi više ne predstavljaju samo privremena tržišna prilagođavanja, već sve više utiču na izloženost tržišnim rizicima. U Hrvatskoj je neto uvoz činio 43,78% elektroenergetskog miksa, dok je Mađarska zavisila od uvoza sa 29,97%, a Italija sa 17,97%. Za velike industrijske potrošače to znači veću izloženost regionalnim uslovima snabdevanja, ograničenjima u prekograničnom prenosu i kretanjima cena na susednim tržištima.
Rastući značaj uvoza menja i način na koji kompanije pristupaju ugovorima o snabdevanju električnom energijom. Tradicionalni ugovori sa fiksnom cenom možda više ne obuhvataju u potpunosti rizike povezane sa dobavljačima koji se u velikoj meri oslanjaju na uvoz električne energije, promenljive cene na tržištu dan unapred, troškove zagušenja mreže ili granične cene koje određuju gasne elektrane. Industrijski kupci sve više traže transparentnije i fleksibilnije modele nabavke koji uključuju jasne informacije o poreklu električne energije, izloženosti promenama cena, odgovornostima za balansiranje, sadržaju obnovljive energije i ugljeničnim atributima.
Ovaj razvoj posebno je značajan za industrije izložene CBAM mehanizmu i kompanije koje svoje proizvode plasiraju na evropska tržišta. Potrošnja električne energije u proizvodnim procesima postaje sve važniji deo provere kupaca, izveštavanja o emisijama ugljenika i budućih strategija konkurentnosti. Izvozno orijentisane kompanije zahtevaće ugovore o snabdevanju električnom energijom koji nisu samo cenovno povoljni, već i sledljivi, proverljivi i finansijski pouzdani. Ugovori o kupoprodaji električne energije iz obnovljivih izvora (PPA ugovori) moraće da uključuju kvalitetne sisteme merenja, verifikaciju isporuke i pouzdanu dokumentaciju kako bi ispunili rastuća očekivanja kupaca, investitora i finansijskih institucija.
Podaci iz maja pokazuju zašto zavisnost od uvoza postaje jedna od ključnih tržišnih tema. Cene električne energije ostale su visoke u nekoliko zemalja koje se oslanjaju na uvoz, pri čemu je Italija zabeležila prosečnu cenu od 119,35 €/MWh, Rumunija 109,56 €/MWh, Mađarska 106,51 €/MWh, Hrvatska 103,58 €/MWh, a Srbija 96,63 €/MWh. Iako uvoz nije uvek bio jedini razlog viših cena, on je povećao izloženost regionalnoj volatilnosti i spoljnim tržišnim faktorima.
Prema navodima Electricity.Trade-a, zavisnost od uvoza električne energije trebalo bi sve više posmatrati kao komercijalni i industrijski faktor rizika, a ne samo kao pokazatelj trgovinskih tokova. Kako tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi postaju sve povezanija, energetski intenzivne kompanije moraće da razvijaju strategije nabavke koje kombinuju zaštitu od cenovnih rizika (hedžing), nabavku energije iz obnovljivih izvora, upravljanje prekograničnim rizicima i dokumentaciju usklađenu sa CBAM zahtevima. Region se udaljava od jednostavne kupovine električne energije i prelazi ka novom modelu proverene, transparentne i strateški upravljane nabavke električne energije.
