Analiza tržišta Srbije kompanije Electricity.Trade za maj 2026. godine pokazuje da elektroenergetski sistem zemlje i dalje u velikoj meri zavisi od uglja, dok se istovremeno povećava izloženost regionalnim tržištima električne energije. Proizvodni miks električne energije u Srbiji tokom maja bio je dominantno zasnovan na uglju i lignitu sa udelom od 56,99%, zatim na hidroenergiji sa 33,49%, obnovljivim izvorima energije sa 8,26% i gasu sa 0,43%. Ovakva struktura proizvodnje i dalje snažno utiče na domaće cene električne energije, konkurentnost industrije, izvozne strategije i budući pristup nabavci električne energije povezane sa ugljeničnim zahtevima.
Najznačajniji tržišni događaj tokom maja bio je prelazak Srbije u poziciju neto uvoznika električne energije. Zemlja je tokom meseca uvezla 422,97 GWh električne energije, dok je potražnja porasla za 4,26%, a proizvodnja iz hidroelektrana smanjena za 31,68%. Prosečne spot cene povećane su na 96,63 €/MWh, što predstavlja rast od 5,59% na mesečnom nivou i povećanje od 8,50% u odnosu na isti period prethodne godine. Istovremeno, obim trgovanja na SEEPEX-u povećan je za 16,99%, što pokazuje da berza električne energije postaje sve značajnija kako Srbija postaje više izložena regionalnim uslovima ponude i potražnje.
Model proizvodnje električne energije zasnovan na uglju i dalje predstavlja stabilan oslonac domaćeg sistema, ali istovremeno stvara sve veće strateške izazove. Iako ugalj doprinosi pouzdanosti elektroenergetskog sistema, sve veća povezanost Srbije sa evropskim tržištima znači da ugljenični intenzitet, sledljivost električne energije i zahtevi održivosti postaju važniji faktori za industrijske potrošače. Kompanije koje izvoze proizvode na tržište Evropske unije moraće sve više da dokažu ne samo emisije povezane sa proizvodnim procesima, već i poreklo i ekološke karakteristike električne energije koja se koristi u proizvodnji.
Ova promena istovremeno otvara nove mogućnosti za proizvođače električne energije iz obnovljivih izvora i industrijske kupce energije. Proizvođači električne energije iz vetra, sunca i hidroenergije mogu razvijati proizvode veće tržišne vrednosti kroz transparentnu dokumentaciju o izvoru proizvodnje, podacima o merenju, isporuci energije i garancijama porekla, gde su primenljive. Za industrijske potrošače pouzdana verifikacija izvora električne energije postaće sve važnija za ispunjavanje očekivanja kupaca iz EU, podršku zahtevima povezanim sa CBAM mehanizmom i jačanje usklađenosti sa međunarodnim standardima u lancima snabdevanja.
Podaci iz maja ukazuju na razmere izazova energetske tranzicije u Srbiji. Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji ostao je ograničen na 8,26%, dok je hidroenergija nastavila da ima važnu, ali promenljivu ulogu u elektroenergetskom miksu. Smanjena raspoloživost hidroenergije može brzo povećati zavisnost od uvoza, dok ugalj ostaje dominantan domaći izvor proizvodnje. Ovakvo okruženje stvara veću potrebu za strukturiranim ugovorima o kupoprodaji električne energije iz obnovljivih izvora (PPA ugovori), transparentnim sistemima verifikacije električne energije, boljim usklađivanjem proizvodnje iz obnovljivih izvora sa potrošnjom i strategijama nabavke prilagođenim budućim zahtevima u oblasti ugljenika.
Prema navodima Electricity.Trade-a, Srbija predstavlja jedno od najvažnijih tržišta energetske tranzicije u jugoistočnoj Evropi. Zemlja još uvek ne funkcioniše kao elektroenergetski sistem zasnovan prvenstveno na obnovljivim izvorima, ali se tržišna likvidnost povećava, dok se industrijski sektor sve više povezuje sa evropskim klimatskim i trgovinskim okvirima. Rastući jaz između domaće proizvodne baze zasnovane na uglju i zahteva industrijskih izvoznika usmerenih ka tržištu EU predstavljaće jednu od ključnih tema budućeg razvoja tržišta električne energije u Srbiji.
