Elektrane EPS – a i ovoga leta veliko gradilište. – Revitalizacije HE se nastavljaju. – Termoblokove obogaćuju i sistemi eko – zaštite
Kada bi se na jednom mestu odvijali svi radovi koji su tokom ovog meseca obavljani u termo i hidro elektranama EPS – a, bilo bi to bez sumnje najveće i najunosnije gradilište u Srbiji. Angažovana su velika sredstva i veliki broj izvođača radova, a pretresaju se, zamenjuju i popravljaju tehničko – tehnološki izuzetno složene celine, i to takvog gabarita da im, verujemo, nema premca u ostaloj industriji Srbije. Reč je, svakako, o remontima, to jest onim radovima kada se mašine zaustave i krene njihova popravka ili zamena kompletnih postrojenja. Zoran Božović, pomoćnik direktora Direkcije EPS – a za proizvodnju energije, kaže za naš list da je ovoga meseca, od ukupno 22 bloka u termoelektranama EPS – a, deset u remontu. Neki su do izlaska ovog broja već i završeni, ali remontna sezona na postrojenjima EPS – a za proizvodnju električne energije tek je na sredini, kaže Božović.
Našeg sagovornika nismo pitali o svim onim detaljima u vezi sa svakim remontom pojedinačno, koje inače saopštavaju stručni timovi u privrednim društvima. Nastojali smo da dobijemo zaokruženu ocenu urađenog i da zavirimo u suštinu planiranja obnove postrojenja, nabavke opreme za njih, koordinacije ovih poslova na nivou JP EPS.
Svi parametri odlični
– Ono što je urađeno od početka remontne sezone, a ona traje od kraja februara do novembra, pokazalo se sasvim dobrim. Problema nije bilo prilikom kretanja remontovanih blokova, a potom ni u redovnoj proizvodnji. Kao i prethodnih godina, svi parametri su bolji nego što su bili pre remonta. Kod termoblokova to se vidi po potrošnji uglja, broju zastoja, po opterećenju koje se ostvaruje. Ni kod jednog od preostalih redovnih remonta ne očekujemo neke posebne teškoće – rekao je Božović.
Ono što bi možda moglo da se iskomplikuje jesu revitalizacije. Na HE “Đerdap 1” iskomplikovalo se još prošle godine. U međuvremenu, nađeno je rešenje sa ruskim partnerom, koji je već jednom promenjeni rok za završetak obnove četvrtog agregata nedavno produžio za još pet meseci. U HE “Bajina Bašta” revitalizacija A – 3 tekla je prema planu sve do pre nekoliko dana, kada je prevozniku na Debelom brdu iskliznuo blok transformator, koji je osnovni deo novog postrojenja. Ipak, veruje se da će se revitalizacija završiti u planiranom roku.
– Možda je još rano davati ocene o poštovanju krajnjih rokova kod revitalizacija termoblokova. U TE “Kostolac B” revitalizacija drugog bloka je na sredini planiranog vremena, ali ima kašnjenja na cevnom sistemu kotla i parovodima. Na TENT A – 5 u toku je rekonstrukcija svih mlinova i modernizacija turbine, pa pošto se oprema nabavlja iz inostranstva moglo bi da dođe do produženja roka isporuke – ocenjuje Božović.
Na TENT B – 1 protekla je tek trećina planiranog vremena. Božović kaže da je bilo malo kašnjenja, i to zato što se kompletna tehnika upravljanja blokom zamenjuje savremenom kompjuterskom tehnologijom. Predložio nam je da vidimo kako je potpuno ispražnjena komandna soba na TENT B – 1 i poskidane sve veze bloka sa upravljačkim centrom (Takvo “čišćenje” ovaj novinar video je pre nekoliko godina na TENT A – 5, kada je Božović bio direktor te elektrane). Oslanjajući se, čini se, i na sopstveno iskustvo, naš sagovornik kaže da velikih teškoća može da bude u povezivanju perifernih jedinica sa centralnim računarom, te otuda može da dođe i do pomeranja rokova tokom ispitivanja. Inače, i za ovaj sistem upravljanja blokom delom je dobijena SECO donacija švajcarske vlade, koja je svojim donacijama omogućila EPS – u nove SCADA sisteme za upravljanje složenim postrojenjima.
Istakavši da naručena oprema za remonte uglavnom stiže na vreme i da izvođači radova prate dinamiku, Božović je objasnio da je kod planiranja remonta najvažnije na vreme isplanirati i naručiti opremu, pogotovo što najveći deo toga mora da se uveze. On kaže da renomirani evropski proizvođači, sa kojima EPS ima dugogodišnju uspešnu poslovnu saradnju, ne primaju narudžbine na kratak rok i da je isporuka obično za godinu, pa i dve.
Dugi rokovi isporuke
– Nije dovoljno to što mi svake godine već u avgustu počnemo da prikupljamo podloge za naredni godišnji plan i što plan remonta moramo da “uvežemo” sa planiranim hidrološkim prilikama (mogućnostima proizvodnje iz hidroenergije) , kao i da remonte TE uklopimo sa planovima remonta rudarskih kapaciteta. U prvom redu moramo da računamo na dug period isporuke naručene opreme i obezbeđenje sredstava – naglašava Božović.
S obzirom na to da je nabavka u nadležnosti privrednih društava, pitali smo gde se tu vidi uloga Direkcije EPS – a za proizvodnju.
– Ranije je Direkcija naručivala strateški materijal i energente za sve elektrane. Sada joj je u nadležnosti samo nabavka mazuta, dizel goriva i kiseline. Sve ostalo nabavljaju PD samostalno. Direkcije JP EPS, inače, koordiniraju izradu elektroenergetskog bilansa i planova remonta, jer treba imati u vidu da i tokom remontne sezone mora da se obezbedi dovoljna proizvodnja električne energije za redovno snabdevanje tarifnih kupaca, da se stalno drži određena rezerva snage u sistemu, a sve više i da se omogući prodaja viškova kWh na tržištu. To znači i da se pravovremeno naruči oprema i ugovore radovi za obavljanje remonta u datom vremenu – objašnjava Božović i napominje da je Direkcija za proizvodnju osnovna spona između PD i poslovodstva JP EPS, da ona analizira rad elektroenergetskih proizvodnih kapaciteta i usklađuje izvore i obime finansiranja.
– U Planu poslovanja EPS – a sredstva su razvrstana na investicije i održavanje. Sredstva za održavanje dele se na tekuće i investiciono. Ono što se računovodstveno, pa ako hoćete i resorno, vodi kao različito, na samoj mašini često nema svrhu. Kada se, na primer, otvori generator i ustanovi nedostatak na vitalnom delu, onda taj deo mora da se zameni bez obzira na to iz kog fonda su planirana sredstva – tumači Božović.
Uspostaviti redosled
Naš sagovornik kaže da puno teškoća ima zbog opšte besparice, pre svega, ali i zbog većih potreba od mogućnosti. Dinamika priticanja sredstava često je sporija od samih aktivnosti na postrojenjima. To direktno ugrožava poslovanje domaćih izvođača radova i isporučilaca opreme, što može da utiče na rokove i kvalitet radova. Takođe, teško se uspostavlja redosled remonta, naročito kapitalnih.
– Takvu situaciju imamo i sa revitalizacijama koje su obavljene pre desetak godina. U stvari, revitalizacije su urađene da bi se radni vek postrojenja produžio za 15 godina. Sada već treba razmišljati i planirati kada će uslediti nova obnova tih revitalizovanih kapaciteta. Da ne pominjem da ni prvi krug rekonstrukcija nije završen. Uteha je da smo obnavljajući postrojenja stekli ogromno iskustvo i da će svaka sledeća revitalizacija sigurno mnogo lakše da bude obavljena. Takođe, stanje opreme u elektranama EPS – a sada je na mnogo višem nivou nego što je bilo početkom prošle decenije. Zahvaljujući tome, naše elektrane postižu ne samo rekordne proizvodne rezultate, nego i značajne uštede, što je pokazatelj energetske efikasnosti postrojenja, a sve to postignuto je dobrim održavanjem i osmišljenim investiranjem u postojeće kapacitete – ističe Božović.
Najvažnije
– Dinamika radova na remontima odvija se onako kako je planirano. Najvažnije je da rekonstrukcija TENT B – 1 bude završena do 7. Oktobra, a “Kostolca” B – 2 do 1. Novembra. To će značiti da zimsku sezonu dočekujemo pripremljeni i da će EPS moći da proizvodi dovoljne količine električne energije za zimsku potrošnju – naglašava Božović.
Usklađivanje planova
– Ono šta treba i šta može da se uradi često je u raskoraku i potrebno je ne samo veliko znanje i iskustvo, nego i mnogo dokazivanja šta je prioritetno. Novca za sve nema. Sada nas pritiskaju i obaveze za ugradnju novih sistema za ekološku zaštitu, za koje delom dobijamo donacije, ali u koje ulažemo i značajna sopstvena sredstva iz inače vrlo skromnog investicionog fonda EPS – a. Pri svemu tome nemao srednjoročni plan razvoja, niti je doneta nova, konkretna strategija razvoja energetike Srbije – kaže Božović.
Izvor Kwh magazin
