Srbiju i ovu vladu veoma značajna bila je poseta potpredsednika Aleksandra Vučića Nemačkoj. Nemačka je država koja je od 2001. Godine do danas praktično u razvoj uložila 1, 2 milijarde evra, a od tog iznosa 650 miliona upravo u energetski sektor. U tom smislu nama je bilo veoma značajno da nastavimo ove odnose koji su krunisani potpisivanjem Memoranduma“, kaže u razgovoru za „Pečat“ Zorana Mihajlović, ministar energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
U Nemačkoj je potpisan Memorandum o razumevanju i strateškoj saradnji između „Elektroprivrede Srbije“ i nemačkog RWE. Po čemu je on drugačiji od svih ostalih koje smo potpisali?
„Elektroprivreda Srbije“ je u prethodnim godinama potpisala veliki broj memoranduma sa različitim izvođačima i kompanijama, ali razlika između ovog i svih drugih potpisanih memoranduma jeste ta što je ovaj donela i za njega garantovala Vlada Srbije, na predlog ministra energetike. Dakle u Nemačkoj su direktor „Elektroprivrede Srbije“ i direktor RWE potpisali Memorandum koji se tiče izgradnje jednog važnog infrastrukturnog objekta, Termoelektrane „Nikola Tesla“ B3, novog bloka od 750 megavata. To je blok koji je trebalo da bude na mreži u našoj zemlji 2007. Godine i da su se stvari radile na pravi način, odnosno da se zaista ulagalo u razvoj, Srbija je trebalo da ima ne samo taj nego još nekoliko objekata. Mi smo započeli saradnju sa RWE i nadam se da ćemo taj objekat izgraditi u najkraćem mogućem vremenu. Posle Memoranduma na red dolazi razgovor, radna grupa koja je već formirana, a koju čine predstavnici EPS – a, RWE i predstavnik Ministarstva uradiće studiju izvodljivosti, a kasnije ćemo pristupiti potpisivanju ugovora.
Koliko će Nemci, a koliko Srbija investirati u izgradnju TE „Nikola Tesla“ B3, i koliki će biti naš udeo u vlasništvu buduće termoelektrane?
Sam Memorandum nema nikakvih podataka, delova koji se tiču vlasništva u nekoj budućoj zajedničkoj kompaniji. To je nešto o čemu ćemo tek razgovarati, a poznato je da su Nemci raspoloženi da grade TENT B3, termoelektranu, a da zauzvrat u određenom broju kilovat časova dobijaju zelenu energiju. Tek u razgovorima koji će biti detaljni i ticaće se svakog kilovat časa i megabajta sledi i dogovor o vlasništvu. Normalno je da je interes Srbije samo jedan, da ima što veći procenat vlasništva i što pre objekat na mreži.
Šta se desilo sa kineskim konzorcijumom koji je, pre Nemaca, trebalo da investira u TE „Nikola Tesla“ B 3, a koga su – kako su tvrdili mediji – u Srbiju doveli Novak Đoković i Vuk Jeremić?
Ono što se u prethodnom periodu dešavalo u energetskom i rudarskom sektoru nije baš za pohvalu, jer od 2000. Godina naovamo nije izgrađen ni jedan jedini elektroenergetski objekat, a svake godine smo slušali da će se u energetski sektor uložiti najmanje sedam, osam ili devet milijardi evra. Garant za izgradnju bilo kojeg infrastrukturnog objekta u energetici daju vlada i Ministarstvo. Do sada vlada nikada nije bila garant za izgradnju nekog objekta. Planiramo da vlada uvek bude garant, kao što je to bio sada slučaj sa potpisivanjem Memoranduma. Smatram da kada se sve radi po zakonu i kako je to red, onda cela vlada staje iza toga.
Nemački RWE i EPS već su postali partneri u izgradnji hidroelektrana na Velikoj Moravi. Kako objašnjavate toliko nemačko interesovanje za srpski energetski sektor?
Nije to samo interesovanje Nemaca. Mi znamo malo o tome da su se za naš energetski sektor interesovale velike kompanije, ali nikada nije došlo do realizacije. Nisu to samo Nemci, već i kineske, ruske, američke i druge kompanije su veoma zainteresovane za ulaganje u ovaj sektor. A zašto nikada nije došlo do realizacije, to je pitanje za moje prethodnike. Verujem da nisu postojali jasni kriterijumi, kao i da se nikada nije selo i otvoreno razgovaralo koji su to prioriteti kojima Srbija teži. Srbija mora da ima nove objekte, a drugi prioritet je povećanje energetske efikasnosti. Glavni cilj je da obezbedimo dovoljne količine energije, prvo za nas, za Srbiju, a tek onda da razgovaramo o mogućem izvozu električne energije.
Da li bi ovo uvođenje nemačkog partnera u srpski elektroenergetski sektor moglo da predstavlja uvod u privatizaciju EPS – a?
Što se EPS – a tiče stav vlade je više nego jasan i decidno iznesen u ekspozeu premijera. Identičan je i stav Ministarstva, privatizacije Elektroprivrede neće biti, jer to je jedino preostalo ovoj zemlji. EPS ima ogroman potencijal, a s druge strane i ogromne probleme, kao što su niska profitabilnost, loša efikasnost i visoka korupcija. Ove tri stavke su poslužile kao argument zagovaračima prodaje EPS – a. Ipak, trebalo bi znati da mi možemo da gradimo objekte, proizvodimo električnu energiju, i to ne samo za Srbiju i naše potrebe, već i za izvoz. Tako nešto prodati jednostavno nije u interesu države. Dakle EPS se neće prodavati, niti će se praviti strateške kombinacije, u smislu da neko uloži u ovo preduzeće i postane njegov deo. Ono što će se sigurno promeniti u EPS – u jeste način upravljanja i u najavi je korporatizacija. EPS će postati zatvoreno akcionarsko društvo, a neke stvari unutar samog preduzeća postaće centralizovane.
Izvor Pecat
