Energetske kompanije povezane sa Hristom Kovačkim trebale bi biti predmet provere Komisije za zaštitu konkurencije zbog sumnji na kartelsko ponašanje i zloupotrebu dominantnog položaja.
Povod za to je prigovor četiri reprezentativne organizacije poslodavaca – Asocijacija industrijskog kapitala u Bugarskoj, AIKB, Bugarska industrijska asocijacija, BSK, Konfederacija zaposlenih i industrijalaca, KRIB, i Bugarska privredna komora, BTTP – koje tvrde da je grupa kompanija u vlasništvu Kovačkog na nedopustiv način, u suprotnosti sa načelima slobodnog pregovaranja i konkurencije, iskrivila tržište i kreirala nerazumno visoke cene.
Slučajno ili ne, prigovor je predat upravo onog dana kada je u Bugarskoj ponovo registrovana najviša cena električne energije u Evropi. Cena koja je ostvarena na dan unapred tržištu Bugarske nezavisne energetske (DAM IBEX) za isporuku u ponedeljak, 22. jula, iznosila je 118,73 leva (60,71 evra) po MWh za bazno opterećenje.
Ova cena bila je viša čak i od Grčke, koja uključuje tehnološke troškove i druge takse. Poređenja radi, u Rumuniji i Mađarskoj cene se kreću oko 50 evra MWh, a u Zapadnoj Evropi od 40 do 50 evra po MWh.
Organizacije poslodavaca ističu da su kompanije povezane sa Kovačkim uzrok problema u energetskom sektoru. U pitanju su termoelektrane Bobov Dol i Marica 3, kogeneracijske elektrane u Slivenu, Perniku, Burgasu, Vracima, Plevenu, Velikom Tarnovu, Gabrovu i Ruseu, kao i Brikel. Njihova ukupna instalisana snaga iznosi 2.363 MW, što je više od kapaciteta nuklearne elektrane Kozloduj.
Problem predstavlja to što svu električnu energiju koju proizvode ove kompanije prodaje na slobodnom tržištu samo jedan trgovac, Grand Energy Distribution, koji je takođe povezan s Kovačkim. Osim toga, isti trgovac izabran je bez konkursa da prodaje energiju opštinske Toplifikacije Sofija, koja ima kapacitet od 186 MW, kupujući ga od kompanije po minimalnoj ceni.
„Postojanje povezanosti između vlasnika proizvodnih pogona i trgovaca predstavlja koncentraciju koja objektivno stvara uslove za manipulacije na tržištu“, kažu poslodavci. Prema njima, postoje i uslovi za veštačko stvaranje nestašice električne energije ograničavanjem vlastite proizvodnje i kupovinom, preko povezanih trgovaca, sve dostupne električne energije koju nude državni proizvođači na berzi.
Prema udruženjima poslodavaca, tržišno ponašanje dotičnih kompaniji uzaziva sumnju u postojanje kartelskog sporazuma. Primera radi, sa Kovačkim su povezani trgovci električnom energijom Grand Energy Distribution, European Trade of Energy, Saga Commodities, TM Technologies i Energy Invest Europe, koji su u periodu od decembra 2018. do januara 2019. godine učestvovali u trgovinskim sesijama na IBEX i kupili oko 500 MW električne energije iz nuklearne elektrane Kozloduj.
“Svaki od navedenih trgovaca kupio je električnu energiju na bilateralnoj osnovi, kao što je predložila Nuklearna elektrana Kozloduj. Formalno, svaki ugovor je bio ograničen na kupovinu do 10 ili 20 MWh od strane jednog kupca, ali je gotovo sva električna energija ponuđena tokom tih trgovinskih sesija kupljena od strane navedenih kompanija“, saopštile su organizacije u svom dopisu Savetu za zaštitu konkurencije, tvrdeći da je takvo koordinirano ponašanje eliminisalo konkurenciju.
Drugi primer za kartelsko ponašanje je aukcija, koju je 1. jula organiziovao NEK za prodaju obnovljive energije, kada su 80% raspoloživih količina kupili trgovci povezani sa Kovačkim. Zbog toga postoje indicije da je koncentracija u sektoru realizovana u aktivnoj saradnji sa NEK.
Organizacije veruju da državna elektroenergetska kompanija deluje u koordinaciji sa trgovcima povezanim sa Kovačkim prilikom dostavljanja ponuda u segmentu Dan unapred tržišta. Kao dokaz, oni ukazuju na podatke iz sistema registracije na energetskoj berzi u periodu od 1. decembra 2018. do 14. jula 2019. godine. Ukratko, radi se o tome da je u određenim intervalima NEK zajedno sa kompanijama povezanim sa Kovačkim veštački smanjivao ponudu električne energije, tako da je cena ostala visoka.
Izvor: capital.bg
