Republika Srpska: Trnovit put do novih hidrokapaciteta

26. March 2019. / Region energetika

Mješoviti Holding ERS u svom sastavu ima tri preduzeća koja se bave proizvodnjom hidro energije: Hidroelektrane na Trebišnjici, Hidroelektrane na Drini i Hidroelektrane na Vrbasu.

Kada je reč o novi projektima, u avgustu prošle godine potpisan je ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća Hidroelektrana Buk Bijela (93 MW), u većinskom vlasništvu Hidroelektrane na Drini koja u osnivačkom kapitalu učestvuje sa 80 odsto, i ERS sa 20 procenata vlasničkog udela.

Hidroelektrana Buk Bijala nalazi se u gornjem toku Drine i udaljena je oko 11 kilometara uzvodno od Foče.

Vlada Republike Srpske je za njenu izgradnju dodelila koncesiju ERS-u na period od 50 godina. Procenjena vrijednost investicije iznosi 195 miliona evra, a ukupna godišnja proizvodnja na 332 GWh.

HE Buk Bijela je najznačajniji i najatraktivniji hidroenergetski objekat gornjeg toka Drine, koja ima dugi istorijat projektovanja.

Prema podacima na sajtu ERS-a, u projekat HE Buk Bijela je do sada dosta investirano. „Izvedeni su prethodni i pripremni radovi u znatnom obimu (izgrađeni pristupni putevi, dovedena voda, struja, telefon, izgrađeni objekti stambenog naselja i privrednog gradilišta, izvršena eksproprijacija itd.).“

Za izgradnju HE Buk Bijela izrađena je tehnička dokumentacija do nivoa Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti i svi prateći elaborati. Od nadležnih ministarstava izdati su lokacijski uslovi za izgradnju i ekološka dozvola.

U februaru ove godine potpisan je i ugovor o dodeli koncesija za HE Foča (44,15 MW) i Paunci (43,21 MW) na Drini. Vrednost projekata je oko 245 miliona evra.

Lokalni mediji preneli su da je za ova tri projekta zainteresovana i Elektroprivreda Srbije (EPS) i da će ERS osnovati koncesiono preduzeće koje će stupiti u ugovorni odnos sa EPS-om.

Pored toga, uskoro bi trebao biti poznat izvođač radova na HE Dabar, u okviru projekta izgradnje Gornjih horizonata (HE Dabar, Nevesinje i Bileća, vrednosti 176 miliona evra), koji će biti izabran na tenderu raspisanom u januaru 2019. godine. Rok za dostavljanje ponuda bio je 1. mart.

Javni poziv odnosi se na finansiranje i izgradnju hidroelektrana, brane Pošćenje, akumulacije Nevesinje i 220 kV dalekovoda.

Preduzeće HE Dabar, koje je u vlasništvu Hidroelektrana na Trebišnjici, osnovano je 2011. godine. Iako je pre sedam godina bilo najavljeno da će istorijski projekat HE Dabar već 2016. godine početi s proizvodnjom, do danas u ovoj hidroelektrani nije proizveden ni jedan kilovat.

Kako je najavljeno iz ERS-a, reč je o objektu koji nema obavezu snabdevanja domaćih kupaca, a proizvedena energija biće plasirana u izvoz po višestruko višim cijenama.

U proteklih 12 godina u Republici Srpskoj je potpisano 138 ugovora o koncesiji za izgradnju malih hidroelektrana, od kojih je na snazi trenutno 96. Na kraju 2018. godine u komercijalni rad su bile puštene svega 24 male hidroelektrane, dok su još tri u probnom radu.

Ekološki i socijalni aspekti

Građani Republike Srpske dali su u prethodnim godinama desetine miliona maraka vlasnicima malih hidroelektrana po osnovu naknade za obnovljive izvore energije, a korist koju je Srpska imala od tih hidroelektrana veoma je upitna.

Nerešeni imovinski odnosi, nedostatak novca, povećanje snage malih hidroelektrana bez odgovarajućih saglasnosti, samo su neki od problema. U ovoj, kao i u mnogim drugim oblastima, često preovladavaju lični interesi pojedinaca, zbog čega je nivo realizacije potpisanih ugovora nizak.

Istraživanje lista Kapital pokazalo je da je veliki broj koncesionih ugovora u RS godinama u zastoju, da značajan broj koncesionara nema novca za investiranje, a da one MHE koje su izgrađene zapošljavaju mali broj ljudi. Zbog toga su sve glasnije ocjene da bi RS trebalo da preispita kompletan sistem dodele koncesija i podsticaja za male hidroelektrane.

Projekat HE Buk Bijela je takođe predmet brojnih kontraverzi. Naime, procedura osnivanja HE Buk Bijela započeta s godinu dana zakašnjenja, dok nadležni i dalje ne odgovaraju kada će početi gradnja hidroelektrane koja je planirana još pre četiri decenije.

Vlada Republike Srpske priprema javni poziv za izbor firme koja će graditi HE Buk Bijela iako ne postoji elaborat o očekivanim troškovima, prihodima ili načinu realizacije projekta, kao ni studije opravdanosti te investicije.

HE Buk Bijela bi trebalo da se gradi sa 25 odsto učešća Hidroelektrana na Drini, dok bi se ostatak finansirao iz kredita. Međutim, kako su preneli lokalni mediji, nije jasno ko će obezbediti garancije za kredit, a u usvojenoj Investicionoj odluci nema finansijskih efekata ulaganja, zbog čega su akcionari HE na Drini postavili pitanje opravdanosti te investicije.

Vanredna sednica Skupštine akcionara Hidroelektrana na Drini održana je 11. marta ove godine, a iz zapisnika je vidljivo nezadovoljstvo pojedinih akcionara zbog toga što nisu imali uvid u ekonomsku studiju opravdanosti gradnje HE Buk Bijela.

Pored toga, nevladina organizacija Aarhus resursni centar Sarajevo podnela je 2018. godine Okružnom sudu u Banjaluci dve žalbe protiv ekoloških dozvola za HE Buk Bijela i Foča .

Iz Aarhus centra upozoravaju da je Drina najznačajnije stanište ugroženog dunavskog losos, a oblast je takođe razvila turističke kapacitete koji bi bili pogođeni bilo izgradnjom brane u blizini.

Oni podsećaju da je verzija projekta Buk Bijela osporavana od 1970. godine zbog uticaja na zaštićeni kanjon Tare u Crnoj Gori, koji je pod zaštitom UNESCO-a i deo je Nacionalnog parka Durmitor.

Skinite kao PDF :

Download PDF