Rumunija će biti neto uvoznik električne energije u 2019. godini

21. November 2019. / Region energetika

Već sada je izvesno da će Rumunija ovu godinu završiti na poziciji neto uvoznika električne energije, po prvi put u poslednjih nekoliko godina, prema zvaničnim podacima Transelektrike za prvih devet meseci ove godine.

Rumunija je u periodu od januara do septembra zabeležila negativan saldo u trgovini električnom energijom od oko 759 GWh, zbog velikog uvoza u avgustu i septembru. Tokom  ova dva meseca, mesečni uvoz iznosio je preko 500 GWh (515, odnosno 501 GWh), što je dovelo do toga da je posle prvih devet meseci ove godine Rumunija neto uvoznik električne energije.

Malo je verovatno da će se situacija promeniti do kraja godine, s obzirom na to da je nivo padavina prilično nizak, a prognoze nisu povoljne ni za prvi zimski mesec. Situacija bi mogla biti ublažena zbog činjenice da su temperature iznad višegodišnjeg proseka, tako da je potrošnja sa jedne strane relativno niska, dok s druge strane raste proizvodnja u elektranam na gas, iz više razloga: povoljnije cene električne energije, rad u kogeneraciji, obaveze elektrane Brazi prema regulisanom tržištu tokom ovog perioda.

Međutim, već sada se može predvideti da će do kraja 2019. godine Rumunija ostati na poziciji neto uvoznika električne energije, s obzirom da je teško zamisliti da bi za tri meseca rumunski proizvođači mogli proizvesti 0,75 TWh više od nacionalne potrošnje.

Ovo predstavlja presedan u poslednjih šest godina – 2012. godine Rumunija je uvezla svega 248 GWh električne energije. Situacija se poslednjih godina naglo pogoršava, imajući u vidu da je, pre samo tri godine, 2016. godine, Rumunija izvezla 5 TWh električne energije.

U prvih devet meseci 2019. godine ukupna proizvodnja električne energije iznosila je 42,19 TWh. Bazne elektrane proizvele su 15,2 TWh (TE na lignit 8,56 TWh, na ugalj 0,56 TWh i na gas 2,44 TWh), slede hidroelektrane sa 12,8 TWh, i nuklearna elektrana Cernavoda, sa 7,52 TWh. Obnovljivi izvori su u sistem isporučili 6,6 TWh, od čega 4,82 GWh vetroelektrane i 1,5 TWh fotonaponska postrojenja.

Izvor: economica.net

Skinite kao PDF :

Download PDF